Doživeti stotu: privilegija ili diskriminacija
Svaka treća starija žena na svetu susreće se sa diskriminacijom po osnovu godina. Ti si ta žena. Listajući oglase nailaziš na oglas za honorarni posao. Radila si taj posao ceo svoj radni vek. Čitala si da 63% kompanija kaže da gubi znanje i veštine ključne za posao koji obavljaju kada stariji i iskusniji radnici odu u penziju. Zašto da se ne prijaviš – imaš znanje i iskustvo koji su im potrebni!
Odbili su te. Mnoge kompanije prilikom zapošljavanja odbacuju prijave starijih žena, iako razmatraju prijave muškaraca istih godina. Nema veze, stekla si pravo na penziju. Penzija iznosi 18.410! “To je prosečna penzija žene u Srbiji, gospođo!”, kaže službenik. Znaš to. Znaš i da je prosečna penzija muškarca u Srbiji 20% veća – 22.253. I to je u redu, snaći ćeš se. Kada samo ne bi morala da pomažeš i Vanji…
Upisala si se na folklor, među ljudima si, a i voliš folklor, nisi imala vremena za to dok su deca bila mala, sada su se udali i oženili. A i besplatno je! … Danas opet nisi otišla na probu, morala si da pričuvaš unuke. Doživela si da ti odjednom kaže “Ti više voliš tvoj
folklor i tvoje penzionere nego svoje unuče”. To te je povredilo. Pa, dobro, baka si treba da budeš na raspolaganju kada treba da se pričuvaju deca, i roditelji imaju pravo na odmor.
Diskriminacija po osnovu starosti
Ovako izgledaju penzionerski dani jedne starije žene u Srbiji. Možda ne Vaši, možda ne vaše majke ili bake, ali za neke žene diskriminacija po osnovu godina je svakodnevna pojava. Istraživanje sprovedeno od strane Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Crvenog Krsta pokazuje da je blizu 20% procenata starijih stanovnika Srbije doživelo neki oblik zlostavlјanja i nasilјa. Zlostavlјanju starijih osoba često prethodi diskriminacija do koje dovode predrasude, stereotipi i ideja o neproduktivnosti starijih osoba, kao i slika da su stariji pasivni primaoci pomoći i teret za društvo. Međugeneracijska transmisija nasilјa, kao i niz drugih socio-ekonomskih faktora kao što su siromaštvo, negativni efekti društvene tranzicije, promena stilova života, nedostatak razumevanja i stigmatizacija starijih doprinose učestalosti diskriminacije po osnovu starosti (engl. ageism) i nasilјa prema ovoj grupi stanovništva.
Iako su pripadnici oba pola izloženi diskriminaciji i nasilju, ustalјeni obrasci ponašanja, patrijarhalni model porodičnih odnosa i rodne razlike prisutne tokom celog života doprinose tome da starije žene budu izloženije ovom obliku nasilja i diskriminacije u odnosu na starije muškarce.
Starije žene doživljavaju institucionalnu diskriminaciju koja se najčešće ispoljava kroz razliku u primanjima. Nedostupnost obrazovanja, obavljanje slabije plaćenih poslova i neplaćeni domaći rad doveli su do toga da su penzije žena u Srbiji manje od penzija koje ostvaruju muškarci. Ovo je posebno zabrinjavajuće s obzirom na činjenicu da žene u proseku žive duže, češće nadžive partnera i češće se suočavaju sa zdravstvenim problemima. Takođe, starije žene vrlo često od svojih ionako niskih primanja izdržavaju još nekog člana porodice. Nedostatak materijalnih sredstava onemogućava žene u zadovoljenju pojedinih životnih potreba, na primer, čak 55,9% žena reklo je da im je u godini koja je prethodila istraživanju bila neophodna pomoć stručnjaka da ostvare svoja prava, ali da nisu mogle priuštiti pravnu pomoć. Diskriminacija u zdravstvenim ustanovama takođe nije redak slučaj:
“Kad sam bila kod lekarke, uskraćena mi je usluga zbog godina, kažu
da starijima od 68 godina ne rade neke zdravstvene testove, zbog čega sam
bila bukvalno šokirana i loše sam se osećala, jer je to u direktnoj suprotnosti
sa Zakonom o pravima pacijenata.”
Pored institucionalne diskriminacije, starije žene sreću se i sa diskriminatornim ponašanjem od strane svojh najbližih, ali i potpunih stranaca.
Često ćemo u medijama naići na idiličnu sliku nasmejane bake koja peče kolače za unučiće. Neretko i sliku babe koja se gura u redu i svima „soli pamet”. Navedene ilustracije su dobro poznati stereotipi, stereotipi uz koje odrastamo i koji nam se i nameću. Bilo pozitivni ili negativni, stereotipi o starosti i starijima početak su diskriminacije po osnovu starosti. Na osnovu onoga što očekujemo od starije žene sa kojom se susrećemo, oblikovaćemo naše ponašanje prema njoj, pa ćemo od starijih žena očekivati da ostanu kod kuće, brinu o članovima svoje porodice i možda zapostave svoje želje i potrebe. Takođe, očekivaćemo da sede kod kuće ako nisu sposobne da uđu i izađu iz gradskog prevoza, ako čuju službenika sa šaltera ili ne vide cene u prodavnici.
Ono što posmatramo kao uobičajeno ili prirodno očekivanje od starijih žena neretko predstavlja diskriminaciju koju ne prepoznajemo. Žene koje su učestvovale u istraživanju o položaju ove društvene grupe navode da su se osećale diskriminisano zbog poruka emitovanih na televiziji, radiju ili internetu. Mnoge od njih odgovorile se da se u svakodnevnim situacijama osećaju diskriminisano:
“Uglavnom su to komentari u radnji ili prevozu: „Hajde požurite”, “Izlaz samo na srednja vrata”„baba, kud si krenula”, „Brže, matora, kasnimo zbog tebe”, „Ajde, baba, sedi kod kuće, šta ceš ti sad u autobusu”…
“Mnogi o starijim osobama govore s nipodaštavanjem, to su za njih „penzosi”, kategorija s nekom posebnom bolešću, kao da neće i svi oni to da budu jednog dana.”
Pored stereotipa o starijim ženama koje nesvesno učimo odrastajući, diskriminaciji doprinosi i uverenje da ljudi u trećem životnom dobu ne doprinose društvu, jer više nemaju intelektualnih i mentalnih mogućnosti za to, a nemaju ni fizičke snage, iako brojini dokazi ukazuju na suprotno.
Izloženost kontinuiranoj diskriminaciji nepovoljno utiče na blagostanje osobe koja trpi diskriminaciju. Istraživanja pokazuju da žene koje trpe diskriminaciju zbog starosti neretko pate od anksioznosti, depresije, psihičke uznemirenosti, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i zloupotrebe alkohola i lekova. Kako bi izbegle neprijatno ponašanje okoline, mnoge žene pokušavaju da se prilagode očekivanjima: 74% žena pažljivo posmatra svoju okolinu kako bi prilagodilo svoje ponašanje; 58% vodi računa o tome šta će reći i na koji način će formulisati svoje rečenice, dok 51% razmišlja o osećaju sigurnosti i prijatnosti u svakodnevnim interakcijama sa okolinom.
Diskriminacija se, po posledicama koje može izazvati, može smatrati psihičkim nasiljem. Pored toga, smatra se da diskriminatorno ponašanje i omalovažavanje jedne društvene grupe doprinosi kulturi nasilja prema toj grupi i stvara pogodno tlo za teže oblike nasilja.
Nasilje
U literaturi se najčešće govori o pet tipova nasilja nad starijim osobama: fizičkom, psihičkom, finansijskom, seksualnom nasilju i zanemarivanju.
Istraživanje sprovedeno u Srbiji pokazuje da je 16,6% žena doživelo neki oblik nasilja ili zanemarivanje, od čega je 4,9% bilo izloženo višestrukom nasilju, a 7,2% zanemarivanju. Među ženama koje su doživele nasilje, 8,6% bilo je izloženo ekonomskom nasilju: krađi, prevari, prisili. Psihičko nasilje doživelo je 7,9% žena, a kao najčešće oblike ovog vida nasilja navele su vređanje i nazivanje pogrdnim imenima, ignorisanje, pretnje da će biti smeštene u dom za stare i kontrolisanje održavanja kontakta sa voljenim osobama. Kao najčešći oblici fizičkog nasilja navedeni su drmusanje, grubo guranje, šutiranje, šamaranje ili udaranje i nanošenje fizičkih povreda. Fizičko nasilje bilo je prisutno u 4,1% slučajeva. Seksualnom nasilju bilo je izloženo 0,9% žena. Kao najčešći oblici nasilja navode se dodirivanje, vulgarni komentari, pokušaji silovanja i silovanje. Posmatrajući rezultate istraživanja važno je setiti se da su žene koje učestvuju u ovim istraživanja rođene u prvoj polovini prošloga veka, da su odgajane u patrijarhalnom društvu usled čega neke od njih mnoge oblike nasilnog ponašanja ne prepoznaju kao takvo.
Pored navedenih oblika nasilnog ponašanja, moramo se setiti i najekstremnije forme – napuštanja. Najčešće žene ostaju napuštene u svojim domovima ili nakon boravka u bolnici, ali takođe mogu biti napuštene na javnim mestima ili ostavljene policiji.
Izloženost diskriminaciji i nasilju dovodi do toga da se starije žene ne osećaju sigurno u mestu u kojem žive. Čak 23,3% – svaka peta! – žena podelilo je da se oseća nesigurno u mesku u kom živi.
Iako nasilje nad starijim ženama može izvršiti bilo koje lice, istraživanja sprovedena u pet zemalja Evropske unije pokazuju da su u većini slučajeva izvršioci emocionalnog, ekonomskog i seksualnog nasilja bili supružnici ili partneri starijih žena, dok su u slučaju zanemarivanja učinioci odrasla deca ili snaje i zetovi.
Prepreke sa kojima se susreću starije žene koje trpe nasilje
Prepoznavanje nasilnog ponašanja od strane žene koja trpi nasilje veliki je korak ka donošenju odluke da se zatraži pomoć. Međutim, i kada zatraži pomoć, žena često umesto na podršku nailazi na zid nepoverenja, nerazumevanja, ćutanja ili osude. Kada govorimo o nasilju nad starijim ženama, prepreke su još brojnije. Proučavajući slučajeve nasilja nad starijim ženama, stručnjaci su izdvojili sledeće prepreke:
- Stavovi i uverenja okoline: starijim osobama često se ne veruje da trpe zlostavljanje od strane članova porodice.
- Osećanja: starije žene često zlostavljanje trpe i ne prijavljuju jer se plaše da ostanu same posle godina ili decenija braka, plaše se svih nepoznanica koje bi velika promena donela njihovom životu, stide da otkriju detalje vezane za nasilje koje trpe, osećaju da duguju odanost članu porodice koji ih zlostavlja, osećaju krivicu ili im je stalo do zlostavljača.
- Saživljavanje sa nasiljem (engl. coping): mnoge starije žene tokom godina života sa zlostavljanjem razviju mehanizme kojima se ovo nasilje prihvata kao sastavni deo življenja i normalni deo svakodnevnice. Patrijarhalno vaspitanje nalaže ženi da se potčini partneru, ali i da trpi njegovo ponašanje kako bi sačuvala porodicu na okupu i porodični ugled.
- Odgovornost za pružanje nege: starija žena može da trpi zlostavljanje od strane svog supruga koga doživljava kao nesposobnog da samostalno živi bez njenog staranja.
- Strah od gubitka: strah od remećenja odnosa s decom i unucima.
- Stigma i stid: Starije žene se često stide da ikome otkriju detalje vezane za zlostavljanje. Ovo je naročito izraženo u društvu koje ima kulturu prebacivanja krivice na žrtvu (engl. victim blaming). Stid koji starija žena oseća što trpi nasilje od strane partnera samo se uvećava što ovo nasilje duže traje i time čini njenu odluku da ga napusti ili prijavi manje verovatnom.
- Neadekvatni i nedovoljni kapaciteti službi: Mnoge starije žene smatraju da su službe koje postoje neadekvatne i da ne odgovaraju njihovim potrebama; pogotovo često smatraju da su službe tu da pomognu isključivo osobama koje su pretrpele fizičko nasilje ili da njih ne bi prihvatile.
- Finansijska nesigurnost: Kao što je već pomenuto, mnoge starije žene su u socijalno i materijalno gorem položaju u odnosu na starije muškarce, neke od njih nisu bile zaposlene tokom radnog veka pa su ekonomski zavisne od partnera i drugih članova porodice.
O diskriminaciji starijih malo se govori. U Srbiji se s vremena na vreme sprovode istraživanja o položaju starijih građana, kao i istraživanja o položaju žena. Tema diskriminacije starijih žena spada u polje proučavanja i jedinih i drugih istraživanja. Međutim, upravo činjenica da se nalazi u sredini, ovu temu baca u senku. Većina istraživanja koja se bave nasiljem nad ženama, proučavaju fenomen nasilja u reproduktivnom periodu. Istraživanja koja se bave nasiljem na starijima, sagledavaju osobe u trećem životnom dobu kao posebnu, ranjivu grupu građana, ali zanemaruju činjenicu da kontinuum nasilja nad ženama, starije žene čine posbno skolnim viktimizaciji.
Nezavidan položaj žena u poznim godinama može se sagledati kao kumulacija svih nepravdi sa kojima se žena ža života suoćava zato što je žena. Rešavanje ovog društvenog problema zavisi od odnosa prema rodno zasnovanom nasilju, ali i od odbacivanja stereotipa o starijim ljudima. Ono što svako od nas može učiniti kako bi doprineo rešavanju ovog društvenog problema je da krene od svog doma i učini da se u njemu svi osećaju prijatno, stvarajući kulturu međugeneracijske solidarnosti u porodičnim odnosima u oba pravca – kao pomoć i razumevanje specifičnih potreba i starijih i mladih.
Autorka: Sofija Stojanović
