Identitet u digitalnom okruženju
Pojava interneta, a kasnije i društvenih mreža je pored mnogih prednosti, donela i puno mana. Jedna od novih mogućnosti koje je internet doneo sa sobom jeste da pored identiteta u realnom svetu možemo uporedo da gradimo i internet identitet. Internet identitet jesu podaci koje ostavljamo na internetu i pomoću kojih možemo da stvaramo sliku drugima o sebi, kakvu god želimo i koja najčešće nije realna. Zar nije divno što možemo da učinimo nas i naš život „savršenim“ preko društvenih mreža?
Danas je popularno da pomoću različitih aplikacija poput Instagrama, Fejsbuka ili Tik toka delimo što više informacija ili samo sa ljudima koje smo izabrali da nas prate ili su naše objave dostupne svima. Od hrane, mesta gde se nalazimo, sa kim se družimo ili sa kim smo u vezi, pa do toga da objavljujemo naše fotografije na kojima moramo izgledati što lepše- postalo je normalno objavljivati sve ove stvari i ulepšavati ih tako da su često daleko od realnosti. Ne možemo izaći sa prijateljima, a da ne snimimo da smo to uradili. Ovaj trend je uzeo maha kada su uticajni ljudi na ovim platformama, koji imaju hiljade i hiljade ljudi koji ih prate, počeli, čak i nesvesno, da postavljaju standarde i pravila i na taj način stvara se društveni pritisak.
Mane postavljenih nerealnih standarda lepote i toga šta je popularno jeste da postavlja pritisak na mlade da moraju da izgledaju i ponašaju se na odredjeni način. Zato često vidimo da zbog želje da pripadaju i da se osećaju prihvaćeno, većina mladih krene slično da se oblači, šminka i prati trendove. To je normalno, ali u odredjenim granicama, sve dok nismo preopterećeni time. Ovo je najčešće slučaj kod dece u pubertetu jer u pubertetu krećemo da pronalazimo sebe i po prvi put se pitamo ko smo mi zapravo, a uz prisustvo svih digitalnih uticaja, današnjoj deci je to još teže. Kada pokušavamo da otkrijemo ko smo i gradimo svoj identitet, vrlo smo nesigurni u sebe. Toj nesigurnosti dodatno pridodaje pritisak da se „ukalupe“ i čak koriste filtere ne bi li izgledali nalik na nekog drugog, ali ko ne postoji. Samopouzdanje se dodatno ugrožava jer se većina korisnika društvenih mreža uporedjuje sa ljudima koje čak i ne poznaje i zavidi im na lepoti, zanimljivom životu, popularnosti, uspehu ili materijalnom statusu, a zaborave da niko neće objaviti neuspeh, probleme ili svoju fotografiju onim danima kada se ne osećaju lepo.
Kada poželimo da budemo neko drugi moramo da se setimo da u većini slučajeva mi tu osobu ne poznajemo i da vidimo samo njen internet identitet koji je izgradila, ali da ne znamo ko je ta osoba zapravo i koje su njene nesigurnosti i mane i da li su na bilo koji način povezani njen pravi život i tih par minuta koje deli na svojim društvenim mrežama ili su samo objave pažljivo odabrane da stvaraju sliku idealnog. Osobe kojima zavidimo zavide nekim drugim osobama i tako u krug. Ne treba dozvoliti drugima da odredjuju našu ličnost već uvek treba da pronadjemo nešto što mi volimo, da unapredjujemo svoj život, radimo na sebi i fokusiramo se na naše ciljeve. Dobra stvar je što možemo da biramo na koji način koristimo internet i društvene mreže i uvek možemo da „otpratimo“ svakog ko u nama stvara nekakav osećaj neprijatnosti ili nesigurnosti.
Ko biste bili da vam svet ne nameće ko treba da budete?
Autorka: Milica Babić
