Internet – novi front borbe
U toku poslednje dve decenije digitalne tehnologije i internet postali su sastavni deo naših života. Za generacije rođene u digitalnom dobu, itnernet predstavlja dominantan kanal komunikacije, osnovni izvor saznanja, platformu za učenje i rad. Upotreba digitalnih tehnologijama sve je rasprostranjenija i među starijim generacijama. Pored brojnih dobrih strana, digitalne tehnologije sa sobom nose i određene probleme, a jedan od najopasnijih je nesumnjivo pojava digitalnog nasilja.
Digitalno nasilje i zlostavljanje je svaki oblik nasilja koji je učinjen zloupotrebom iformacionih tehnologija. To, dakle, nije nova vrsta nasilja (pored fizičkog, psihičkog, seksualnog i ekonomskog), već novi oblik ispoljavanja nasilnog ponašanja. Može se odvijati na društvenim mrežama, putem veb-sajtova, foruma, aplikacija za komunikaciju, gejming platformi, ali i SMS i MMS poruka. Usmereno je ka povredi ličnosti i dostojanstva druge osobe, izazivanju ljutnje, osećaja stida, straha ili drugog neprijatnog osećanja.
Nasilje u digitalnom prostoru možemo podeliti u dve grupe:
• verbalno nasilje koje podrazumeva seksističke komentare, govor mržnje, ucene, pretnje mučenjem, silovanjem, pa čak i smrću;
• nasilje korišćenjem vizuelnih sredstava u koje spada fotografisanje ili snimanje i objavljivanje fotografija ili snimaka druge osobe bez njene saglasnosti, pretnje grafičkim sredstvima i osvetu objavljivanjem pornografskog sadržaja.
Učesnici
Dok se ostali vidovi rodno zasnovanog nasilja najčešće odvijaju bez svedoka, digitalno nasilja gotovo uvek uključuje tri (grupe) učesnika:
• Agresor: pokretač lanca nasilja. Osoba koja proizvodi i/ili deli sadržaj i/ili zlostavlja drugu osobu. Digitalna tehnologija omogućava ovim osobama da ostanu anonimne.
• Žrtva: osoba čija je privatnost narušena, koja je uznemiravana, progonjena i/ili predmet objektivizacije kroz obelodanjivanje intimnih fotografija ili snimaka.
• Podstrekivač ili gledalac: voljni ili nevoljni učesnik u lancu zlostavljanja, ima moć da podrži ili zaustavi ponašanje nasilnika kroz preduzimanje radnji ili propuštanje da nešto uradi.
Nivoi zbiljnosti
Iako svi vidovi nasilja mogu imati teške posledice po žrtvu, različiti pojavni oblici nasilja mogu se stepenovati po nivou ozbiljnosti:
1. uzmeiravajući pozivi, slanje uznemiravajućih poruka;
2. oglašavanje, snimanje i fotografisanje, slanje video snimaka i fotografija, zloupotreba blogova, foruma, razgovora na četu, snimanje druge osobe protiv njene volje, uhođenje, pretnje;
3. snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i fotografija, dečja pornografija
Digitalno nasilje je rodno obojeno
Kada se o ovom problemu govori u javnosti, uglavnom stičemo utisak da je digitalno nasilje rodno neutralno. Iako mu mogu biti izloženi pripadnici oba pola, istraživanja pokazuju da su žrtve najčešće žene i devojčice:
• Širom sveta postoji 27 puta veća verovatnoća da žrtva nasilja izvršenog putem interneta bude žena.
• 38% žena u 51 zemlji imalo je direktno iskustvo zastrašivanja na internetu.
• 45% žena iz generacije milenijalaca ili generacije Z (osobe rođene posle 1982. godine) imalo je iskustvo zastrašivanja na internetu.
• U Evropi je 9 miliona devojčica doživelo je neki oblik digitalnog nasilja do navršene petnaeste godine.
• 1 od 5 mladih u Evropi postane žrtva sajber-siledžija, s tim da su devojčice u većem riziku – 2014. godine 87% prijavljenih fotografija seksualnog zlostavljanja dece bile su fotografije devojčica.
Pored toga što su žene u većem broju slučajeva žrtve, one trpe i drastičnije oblike nasilja kao što je proganjanje i seksualno uznemiravanje, a prvenstveno tzv. osvetnička pornografija koja je nastala bez njihovog pristanka.
Nijedna grupa žena nije imuna na ovu vrstu nasilja, bez obzira na rasu, seksualnu orijentaciju, uzrast, položaj, što jasno pokazuje činjenica da su digitanom nasilju izložene žene koje otvoreno izražavaju svoje stavove na internetu poput predstavnica akademske zajednice, političarki, žena na visokim funkcijama i aktivistkinja, naročito onih koje se zalažu za prava žena i rodnu ravnopravnost.
Tipovi nasilnika na internetu
Evropski ženski lobi definisao je 12 tipova nasilnika na internetu, opisujući uz to i taktike kojima se koriste i „postore“ na internetu u kojima ih korisnici mogu sresti.
• trol (engl. troll)
Taktika: Napada žene koje na internetu izražavaju svoje mišljenje.
Gde ćemo ga najčešće sresti? U sekcijama za komentare, u sobama za dopisivanje (chatrooms), na forumima.
•regruter (engl. recrutier)
Taktika: Koristi digitalne tehnologije da namami svoje žrtve, proda ih i prisili na prostituciju.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na sajtovima za prodaju, tematskim platformama, društvenim mrežama, aplikacijama za komunikaciju.
• vršnjački sajber-siledžija (engl. cyber bully)
Taktika: Kontinuirano šalje zlonamerne poruke i širi tračeve kako bi osramotio i ponizio druge.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama i aplikacijama za komunikaciju.
• sajber-progonitelj (engl. cyberstalker)
Taktika: Špijunira i prikuplja na internetu informacije o ženama kako bi ih zastrašio i ucenjivao.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.
• porno osvetnik (engl. revenge pornographer)
Taktika: Objavljuje privatne fotografije ili snimke seksualne prirode kako bi osramotio i ponizio žrtvu. Ovakvo ponašanje je, obično, nastavak nasilja iz partnerskog odnosa.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.
• nasilnik iza fotoaparata (engl. creepshotter)
Taktika: Fotografiše žene i devojke bez njihovog pristanka i objavljuje fotografije na internetu.
Gde ćemo ga najčešće sresti? U javnom prostoru, na tematskim sajtovima, društvenim mrežama, na Reddit-u.
• zlonamerni propagandista (engl. malicious distributor)
Taktika: Koristi digitalne tehnologije i alate propagande kako bi promovisao nasilje nad ženama ili nad grupama za zaštitu prava žena.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama.
• maskulinista (engl. masculinist)
Taktika: Negira da postoji sistemski seksizam, insistira na „zaštiti prava muškaraca“.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na tematskim sajtovima, sajtovima ženskih grupa, na društvenim mrežama.
• internet pedofil (engl. online groomer)
Taktika: Razvija odnos sa decom na internetu radi uvlačenja u seksualno zlostavljanje.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na društvenim mrežama, forumima.
• dokser (engl. doxxer)
Taktika: Prikuplja i na internetu objavljuje privatne podatke kako bi javno osramotio žrtvu.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na profilima njegovih žrtava na društvenim mrežama, internet pretraživačima.
• haker (engl. hacker)
Taktika: Presreće privatnu komunikaciju i razmenu informacija.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Bilo gde na internetu.
• manipulator sa sajtova za upoznavanje (engl. dating website manipulator)
Taktika: Uspostavlja kontrolu nad žrtvom tako što je zavede na internetu i namami u opasne situacije.
Gde ćemo ga najčešće sresti? Na sajtovima za upoznavanje, društvenim mrežama, u sobama za dopisivanje, na aplikacijama za komunikaciju.
Posledice
Digitalno nasilje se može činiti bezazlenijim od nasilja ispoljenog „u stvarnom svetu“ s obzirom na to da ne može naneti „opipljive“ povrede žrtvi, ipak digitalno nasilje ima jednu značajnu karakteristiku u kojoj leži njegova opasnost – kada sadržaj kojim se nanosi šteta žrtvi bude učinjen dostupnim na internetu, on dobija neograničenu publiku i postaje gotovo nemoguće potpuno ga ukloniti.
Posledice koje ova vrsta nasilja ima raznovrsnije su od posledica bilo kog drugog vida nasilja: narušava se privatnost i intima žrtve, emocionalna i psihička dobrobit, izaziva sramota, poniženje, samoosuđivanje; može dovesti do anksioznosti, pada samopouzdanja, depresije, osećaja bespomoćnosti, suicidnih misli ili čak samoubistva. Posledice mogu biti čak i fizičke, na primer iscrpljenost usled gubitka sna, bolovi u stomaku, glavobolja.
U slučajevima praćenja putem aplikacija i uređaja, žrtva se može izolovati usled straha i želje da zaustavi ponašanje nasilnika.Takođe, nasilje može dovesti i do nedostatka okruženja u kome se žrtva oseća sigurno i prijatno usled širenja ličnih podataka, intimnih sadržaja i iz straha od prenošenja zlostavljanja „u stvarni svet“.
Deljenje intimnih fotografija ili snimaka može uticati i na profesionalni, akademski, društveni ili porodični život žrtve.
Kako prepoznati digitalno nasilje
Digitalno nasilje je nekada teško prepoznati. Razlozi tome mogu biti različiti: nekada zaboravljamo da i u online prostoru treba da postavimo granice, o konkretnim pojavnim oblicima digitalnog nasilja malo se govori, problematično ponašanje na internetu ne prepoznajemo kao nasilno ili mu ne pridajemo veliki značaj. U cilju lakšeg prepoznavanja nasilnog ponašanja učinjenog u virtuelnom prostoru Autonomni ženski centar navodi nekoliko situacija koje ukazuju na moguće vršenje digitalnog nasilja:
• Osoba Vas svakodnevno obasipa velikim brojem poruka.
• Osoba Vam preti ili Vas ucenjuje objavljivanjem Vaših intimnih fotografija/snimaka/prepiski.
• Osoba Vam šalje poruke/fotografije/audio/video snimke nepristojnog, uvredljivog, pretećeg sadržaja.
• Osoba je kreirala lažni profil/nalog na društvenim mrežama sa Vašim imenom i/ili fotografijom.
• Osoba je širila neistinite, uvredljive, ponižavajiće informacije o Vama objavljivanjem na veb-sajtu/blogu/društvenim mrežama ili prosledila drugima putem poruka.
• Osoba je delila Vaše fotografije/snimke/prepiske i/ili informacije o Vama bez Vašeg pristanka ili ih izmenila/preradila programima/aplikacijama za uređivanje fotografija, a zatim objavila.
• Osoba zna informacije o Vama koje su vrlo lične, a nije ih saznala od Vas.
• Osoba je promenila šifru za Vaše uređaje i naloge ili dobijate obaveštenja od provajdera da ih ne prepoznaje.
• Osoba Vam je kupila novi telefon ili računar (za Vas ili Vaše dete) ili nosila onaj koji već posedujete na popravku, što ukazuje na rizik od prisluškivanja i praćenja.
• Osoba je naručila proizvode online ili napravila visoke troškove za telefon ili internet u Vaše ime i bez Vašeg pristanka.
Pomoć i podrska:
Ukoliko se nađete u situaciji digitalnog nasilja, postoji nekoliko stvari koje možete učiniti:
• Blokirajte osobe koje Vam upućuju nasilne poruke.
• Društvene mreže imaju mogućnost prijave nasilnog sadržaja, iskoristite je:
• Prikuplite dokaze o nasilničkom ponašanju putem slikanja ekrana (engl. screenshot, printscreen) i čuvanja poruka za slučaj da odlučite da prijavite situaciju nadležnim organima. U Republici Srbiji slučajevima digitalnog nasilja bavi se Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (e-mail adreda: info@mup.gov.rs ili childprotection@mup.gov.rs, telefon centrale: 011/306-2000) i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal (kontakt: vtk@beograd.vtk.jt.rs).
• Obratiti se za informacije i podršku specijalizovanim nevladinim organizacijama koje se bave zaštitom prava na internetu, organizacijama za zaštitu prava dece ili žena.
U slučaju da se Vama bliska osoba nalazi u situaciji digitalnog nasilja, upamtite da žrtva nije odgovorna za nasilje koje trpi. Pružite joj podršku kroz aktivno slušanje, ali nemojte pokušavati da rešite njen problem ili činite nešto u njeno ime. Umesto toga možete je uputiti na izvore dodatnih informacija, osobe od poverenja, specijalizovane organizacije i nadležne organe. Preporučuje se i izbegavanje savetovanja žrtve da se „isključi“ sa interneta jer se time nasilje ne zaustavlja, a žrtva se može dodatno izolovati.
• U slučaju da je žrtva digitalnog nasilja dete, moguće je prijaviti nasilje putem sos telefonske linije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja na broj 0800/200-201.
• Obrazovno-vaspitne ustanove su, takođe, u obavezi da postupaju u slučajevima svih oblika nasilja, uključujući i digitalno nasilje na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
• Postoji i mogućnost upućivanja besplatnog poziva Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu na broj 19833.
Literatura:
Društvene mreže i žene: Na internetu postoji pandemija zlostavljanja (BBC)
Tipovi nasilnika na internetu: digitalno nasilje protiv žena i devojčica (Karakter)
Žene trpe najdrastičnije vidove digitalnog nasilja! (Zrenjaninski edukativni centar)
Čuvam te: Šta je digitalno nasilje? (Vlada Republike Srbije)
Šta je digitalno nasilje i kako da ga zaustavimo? (UNICEF)
Digitalno nasilje (Autonomni ženski centar)
Digitalno nasilje protiv žena i devojčica (Autonomni ženski centar)
Autorka: Sofija Stojanović
