ISTANBULSKA KONVENCIJA

Nada Gagić | 14. decembra 2020.

Jedan od važnijih pravnih akata koji reguliše pitanje zaštite žena od nasilja je Istanbulska konvencija. Istanbulska konvencija je naziv za Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Konvencija se odnosi na sve vidove nasilja nad ženama, uključujući nasilje u porodici, koje žene pogađa nesrazmerno.

UOPŠTENO O ISTANBULSKOJ KONVENCIJI

Ova konvencija je doneta u Istanbulu (zbog čega je i poznata kao „Istanbulska konvencija“) 11. maja 2011. godine. Ono što je dovelo do nastajanja ove konvencije jeste prepoznavanje činjenica da su žene i devojčice često izložene nasilju u porodici, da su češće nego muškarci žrtve rodno zasnovanog nasilja, da tokom oružanih sukoba dolazi do kršenja ljudskih prava, pogotovo žena (u vidu silovanja i drugog seksualnog nasilja). Neki od glavnih ciljeva ove konvencije jesu zaštita žena od svih vidova nasilja i sprečavanje, procesuiranje i eliminisanje nasilja nad ženama i nasilja u porodici, i doprinos suzbijanju svih oblika diskriminacije nad ženama. Do danas je ovu konvenciju potpisalo 45 država, a ratifikovalo 34 države, među kojima je i Srbija.

PRIMENA ISTANBULSKE KONVENCIJE U REPUBLICI SRBIJI

Republika Srbija je potpisala Konvenciju 4. aprila 2012. godine, a Skupština Srbije je 31. oktobra 2013. godine usvojila Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Stupila je na snagu 1. avgusta 2014. godine. Od tada, Republika Srbija je donela nekoliko bitnih promena koje su važne za sprečavanje nasilja nad ženama. Donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Takođe, proganjanje i seksualno uznemiravanje su kriminalizovani. Prema rečima Simone Lanzoni, potpresednice Ekspertske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), Srbija je, od kada je ratifikovala Istanbulsku konvenciju, uradila mnogo na polju sprečavanja nasilja nad ženama, ali i dalje ima posla po tom pitanju.