Kako razlikovati vrste nasilja?

Volonteri na mreži | 3. juna 2021.

Kako razlikovati vrste nasilja?

Oblici nasilja

Nasilje je od strane Svetske zdravstvene organizacije definisano kao “korišćenje fizičke sile ili moći, preteće ili stvarne, protiv samog sebe, druge osobe, ili protiv grupe ili zajednice, koje rezultira u ili ima visoku verovatnoću povreda, smrti, psihološkog povređivanja ili siromaštva”. Ova definicija uključuje samu nameru izvršenja dela, bez obzira na ishod koji stvara.

Nasilje nad ženama podrazumeva bilo koji čin rodno zasnovanog nasilja. Nažalost prisutno je u svim kulturama i posledica je tradicionalnog viđenja žena kao vlasništva muškaraca. Ima mnogo definicija, podela i oblika nasilja nad ženama, ali se uglavnom deli na:

Psihičko nasilje – u čijoj je osnovi verbalno zlostavljanje. Ovakav vid nasilja možda ne ostavlja ožiljke ili modrice ali ostavlja trajne posledice na mentalno zdravlje, sliku o sebi i generalno blagostanje na osobu koja je pretrpela nasilje.

Neki od vidova verbalnog nasilja su: Poređenje sa drugima, ponižavanje i omalovažavanje pred drugima, kritikovanje ženine inteligencije, izgleda, sposobnosti, vikanje, vređanje i psovanje, nazivanje pogrdnim imenima, nabijanje osećaja krivice ženi ukoliko ne želi seksualni odnos..

Fizičko nasilje – je bilo kakav vid primene fizičke sile bez obzira na to da li je došlo do telesne povrede ili nije.

Fizičko nasilje se ponavlja i učestalost napada i ozbiljnost povrede je pri svakom sledećem napadu veća.

Oblici fizičkog nasilja su: udaranje, šamaranje, guranje, šutiranje, davljenje, pritiskanje, čupanje za kosu, štipanje, grebanje, ujedanje…

Seksualno nasilje – je bilo kakva prinudna ili neželjena seksualna aktivnost. Počinilac seksualnog nasilja uglavnom koristi fizičku silu, pretnje ili zastrašivanja, zloupotrebljava osobu koja nije u mogućnosti ili  stanju da da saglasnost za seksualni odnos. Neretko se dešava između ljudi koji se međusobno poznaju kao i u kontekstu porodičnog nasilja – u braku, porodici ili partnerskoj vezi. 

Neki od oblika seksualnog nasilja su:

Silovanje, povređivanje genitalija, prinuda na seks bez kontracepcije, prinuda žene na seksualne aktivnosti koje ne želi, korišćenje seksualno degradirajućih psovki i uvreda, neželjeno dodirivanje, neželjeno izlaganje pornografiji, kao i korišćenje šala u kojima se degradira neki od polova/rodova.

Seksualno uznemiravanje/napastovanje – Podrazumeva sva neželjena polna ponašanja koja nužno ne uključuju fizički dodir, a osobu kojoj su upućene dovode u neugodan i ponižavajući položaj. Najčešći oblici seksualnog uznemiravanja su- neželjeni seksualni predlozi i primedbe, govor tela (buljenje, stajanje suviše blizu, davanje raznih verbalnih znakova i seksualnih interpretacija), emocionalno proganjanje i seksualno podmićivanje.

Seksualno zlostavljanje – Vrlo široka kategorija koja uključuje oblike seksualnog nasilja koji su teži od seksualnog uznemiravanja a ne ulaze u kategoriju silovanja prema zakonskoj legislativi. Ogleda se kao bilo kakav vid neželjenih polnih ponašaja primenom pretnji ili sile a koja uključuju fizički konbtakt sa nasilnikom.

Javlja se u sledećim oblicima: Dodirivanje intimnih delova tela, prsiljavanje na gledanje masturbacije, na masturbaciju nasilnika ili sebe dok nasilnik posmatra..

Silovanje – Predstavlja najteži oblik seksualnog nasilja koji ostavlja dugotrajne posledice na žrtvu. Ubraja se u izuzetno teška i traumatska iskustva. Opisuje se kao vaginalna, analna ili oralna penetracija penisom i/ili bilo kakvim objektima.

Sa obzirom na počinitelja deli se na silovanje kao sastavni deo porodičnog nasilja (silovanje u braku), silovanje u vezama/ ili na sastanku (date rape), silovanje od nepoznate osobe, grupno silovanje , silovanje u naoružanim sukobima i ratu. 

Incest – jeste učestvovanje u seksualnoj aktivnosti ili brak sa bliskim članom porodice. Ostavlja dugotrajne i teške posledice na osobu koja je pretrpela nasilje. Smatra se da u 90% slučajeva krivični postupak ne bude započet iako je incest prijavljen.

Ostali oblici seksualnog nasilja:

Genitalno sakaćenje žena (GSŽ) – Opisuje se kao delimično ili potpuno odstranivanje spoljašnjih delova ženskih genitalija ili kao druge povrede genitalnih organa zbog bilo kakvih neterapijskih razloga.

Prisilni brakovi Tu spadaju i dečiji brakovi, pri čemu jedna trećina devojčica

stupi u brak pre navršene 18. godine, a jedna u devet stupi u brak pre navršene 15. godine života

Prisilni i selektivni pobačaji odnosno pobačaji ženske dece zbog tradicionalnih vrednosti po kojima je vrednost muške dece veća od vrednosti ženske dece.

Razvoj tehnologije i medija podstakao je ljude da smisle nove načine za širenje nasilja u bilo kom obliku. Imajući u vidu da je društvo ovoliko uznapredovalo, moramo uvideti da sve više i greši. Ne menja se situacija od pamtiveka, ali mi postajemo sve grublji, sve silniji, a nemamo nikakvu potporu za to. Imamo pogrešna ubeđenja, još lošije staove. Smatramo se pametnima, a često dokazujemo da smo veoma primtivni. Ne dopustimo da nasilje vlada u bilo kom obliku i trenutku. Stanimo mu na kraj čak i minimalnim doprinosom. Borimo se protiv njega i nećemo pogrešiti, sigurno je da ćemo napraviti  plodno tlo  za fer život koji svi jednako zaslužujemo.

Prijavi nasilje, nisi sama! SOS telefoni pružaju uslugu telefonskih konsultacija ženama ugroženim nasiljem od strane partnera ili člana porodice. Primarni cilj je osnaživanje žene da izađe iz situacije nasilja. 

Savetovalište protiv nasilja u porodici – SOS telefon i sigurna kuća

0800 011 011 besplatan poziv radnim danima 10-19h

011/2769 466 radnim danima 10-19h

062/304 560 noću 19-10h

Autonomni Ženski Centar – SOS telefon

011 266-2222

radnim danom 10-20h

Anti Trafiking Centar (ATC) – SOS telefon za žrtve trgovine ženama

011/ 3239 002 radnim danima 10-18h

ASTRA Akcija protiv trgovine ženama – SOS telefon

011/785-0000, 065/3347-817, dostupan 24h

Evropski broj za nestalu decu 116-000

Incest trauma centar – SOS telefon

011/3441-737, 011/3861-332 – 24h.

Autorka: Nikitović Milica

partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri