Ko je bila Ksenija Atanasijević?
Ksenija Atanasijević je žena koja je dokazala suprotno. Pokazala je da svet krojen po muškim merama i standardima čeka na žene da ga prekroje i daju svoj lični pečat. Ksenija Atanasijević je prva žena u tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca koja je stekla zvanje doktora nauka, doktoriravši 1922. godine na Filozofskom fakultetu univeziteta u Beogradu i na taj način daje svoj lični pečat u istoriji borbe žena za svoju ravnopravnost.
Rođena je 5. februara 1894. godine u Beogradu, kao šesto dete beogradskog uglednog lekara i upravnika Opšte bolnice Svetozara Atanasijevića i Jelene Atanasijević, žene iz kulturne svešteničke beogradske porodice. Njeno detinjstvo obeležava smrt roditelja. Jelena Atanasijević umire nakon rođenja Ksenije, a 12 godina kasnije umire i Ksenijin otac, tako da brigu o njoj i njenima preuzima maćeha, očeva druga supruga Sofija Atanasijević, nastavnica Više ženske škole, koja je imala veliki uticaj na Ksenijin razvitak i napredak.
Ksenija Atanasijević je primer kako su žene bile omalovažavane, degradirane i ismevane od strane muškaraca. žena nije smatrana za biće koje je moglo da postigne tako veliki uspeh. Doktorirala je 20. januara 1922. godine, a njena odbrana teze bila je veoma velik i posećen događaj iz vrlo prostog razloga, jedna žena je branila doktorsku tezu na temu “Brunovo učenje o najmanjem”, što je tada to bio fenomen.
Ljiljana Vuletić u svojoj knjizi “život i misao Ksenije Atanasijević”, opisuje jedan vrlo uvredljiv događaj ne samo za Kseniju, već za svaku osobu koja je rođena kao žena. Komisiju na odbrani doktorske teze činili su veoma ugledni ljudi dr Branislav Petronijević, dr Dragiša Đurić, dr Nikola Popović, dr Veselin Čajkanović i dr Milutin Milanković. U ovom segmentu knjige opisana je atmosfera u amfiteatru na osnovu svedočenja dr Đorđa Vida Tomaševića. Prema njegovim rečima vladala je tenzija i vrlo bizarna atmosfera. Ksenija je na odbrani teze bila besprekorna, međutim neki članovi komisije su sumnjali u njenu brilijantnost, te su joj dali da reši jedan zadatak iz diskretne geometrije, međutim na opšte zaprepašćenje, naročito članova komisije, ona i ovaj zadatak rešava sa lakoćom, zapravo sa tolikom lakoćom da je jedan od velikih matematičara apsolutno zabezeknuto upitao čoveka do sebe “Verujete li Vi, dragi kolega, da je sve u redu sa hormonima ove mlade dame?”.Biti žena bilo je teško, biti obrazovana žena bilo je još teze, a biti žena koja je napravila prodor u akademski svet i svet u kome su apsolutno vladali muškarci bilo je izuzetno teško. Nositi teret kao seme razdora među muškarcima, doktorima nauka, imalo je posebnu težinu, ali ova žena se opirala da bude sledbenica i potlačena žena, birala je da ispoljava svoju jaku individualnost, pamet i mudrost.
Autorka: Branka Radaković
