U vrtiću su nas učili da je čupanje za kikice vid izražavanja naklonosti.
‘Mora da mu se sviđaš!’
U školi su nas učili da je neodobreno dodirivanje naših tela izraz njihovih hormonalnih promena.
‘To je normalno u njihovim godinama!’
Čemu nas danas uče?
Da li nam se zaista nasilje od malena opavdavalo polnom pripadnosti?
‘To su dečaci. Takvi su.’
Patrijarhat istim tim dečacima nije dozovolio da svoju naklonost izraze na druge načine – jer bi time ‘pokazali slabosti’. Od detinjstva su učeni da se izražavanje ljubavi ogleda u čupanju za kikice; čime se onda danas vode? Prateći te ideje, u odrastanju se formiraju toksični partnerski odnosi. Njihovo izražavanje naklonosti u kasnijem životnom dobu poprima sasvim drugi smisao. Pokušavajući da zadrže svoju ’muškost’, gube svoju ljudskost.
Sav taj nedostatak komunikacije, empatije i jasnog izražavanja emotivnih stanja – opravdava se kroz život raznim frazama sa kojima ste se barem jednom nevoljno susreli: ’To je muško, neće ti on ni pokazati emociju’, ’Takvi su muškarci’ …
Da li su muškarci zaista takvi ili su odrastanjem unutar patrijarhalnog sistema naučili da prisvoje takve obrasce ponašanja?
Koliko ste samo puta čuli izraz ’Nežniji pol’? Zašto dečacima nije dozvoljeno da budu nežni?
Koliko ste samo puta čili izraz ’Jači pol’? Zar se iskazom nežnosti gubi jačina?
Zašto je nežnost u patrijarhalnom društvu sinonim za slabost?
Zašto jednoj uplakanoj devojčici vaspitačica govori da je taj dečak samo zaljubljen u nju, i da time što je uporno čupa ili krade lutkice – samo i jednostavno; ’iskazuje ljubav’..
Kada devojčica odraste, svaki izraz nezainteresovanosti, gordosti i arognacije protumačiće kao isto ono čupanje za kikice – ’odraz zainteresovanosti i iskaz naklonosti’ ..
Kada devojčica napuni četrnaestu godinu, nedozvoljena dodirivanja od strane vršnjaka postaće stalnost. Zna da im se samo sviđa i da su svi četrnaestogodišnji dečaci jednostavno takvi – to je još u vrtiću naučila. Ne samo da zna da je dopadljiva ukoliko je dodiruju, dobija i dojam da nije dovoljno dopadljiva vršnjacima ukoliko je ne dodiruju. Jer to je ono što je naučila – ukoliko je nedozvoljeno dodiruju, čupaju i gurkaju – sviđa im se. Njena samoprocena zavisila je od validacije drugih još u vrtiću..
Kada sledeći put prepoznate situaciju u kojoj su vama kao deci pevali ’Ko se bije taj se voli..’ , dovršite pesmu do kraja.
Naučite decu kako se završava ova kratka pesmica. Otepevajte im, više puta ponovite i sebi i njima kraj pesme.
’Ko se bije taj se voli –
Takva ljubav ne postoji.’
Autroka: Isidora Petrović