Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena
Pre nekoliko meseci u Srbiji je usvojen Zakon o rodnoj ravnopravnosti, čiji je cilj smanjenje i eliminisanje rodno zasnovane diskriminacije. Ono što je posebno kontraverzno oko ovog zakona jeste deo koji se odnosi na žene i njihova zanimanja i kako ih pravilno osloviti. Ovo je napravilo veliku buru i izazvalo podeljena mišljenja, kako među stručnjacima, tako i među laicima. Međutim, zašto je ovaj Zakon morao da se usvoji?
Usvajanje ovog Zakona je omogućio međunarodni ugovor koji je usvojen pod okriljem Ujedinjenih nacija 18. decembra 1979. godine, a koji je stupio na snagu 3. septembra 1981. godine. Konvencija o eliminisanju svih oblika disrkiminacije žena, kako je puno ime ovog ugovora, poznata je i pod nazivom Međunarodna ženska povelja o pravima i pokriva oblast ljudskih prava i problema žena širom sveta. Pored toga predstavlja i instrument o ljudskim pravima legislativnog karaktera.
Odredbama Konvencije utvrđena je ravnopravnost muškarca i žene u pogledu svih ekonomskih, društvenih, kulturnih, građanskih i političkih prava, određene su mere za nadzor nad ostvarivanjem ravnopravnosti muškaraca i žena u pomenutim oblastima. Komitet za eliminaciju diskriminacije žena vrši nadzor nad primenom Konvencije.
Većina država je potpisala Konvenciju, što se vidi i na donjoj slici. Tako da svetlo zelena označava države koje su postale članice kroz potpisivanje Konvencije i njenu ratifikaciju. Dok su tamno zelenom označene države koje su pristupile samoj Konvenciji ili su u procesu sukcesije dale izjavu da je prihvataju. S’toga se mapa može čitati na sledeći način: zelenom su označene države koje su potpisale i ratifikovale Konvenciju i time u potpunosti preuzele obaveze iz nje (189). Žuta boja označava države koje su je samo poptisale, ali je još nisu ratifikovale (SAD). Naposletku, crvena boja predstavlja one države koje nisu ni potpisale ni ratifikovale Konvenciju (Vatikan, Iran, Somalija….).
Slika je preuzeta sa wikipedia.org/A world map showing countries by CEDAW enforcement, 2010.
Najvažniji princip na kojem se Konvencija zasniva je prinicip nediskriminacije. Pri čemu možemo razlikovati diskretnu diskriminaciju i indirektnu diskriminaciju. Diskretna diskriminacija podrazumeva nedozvoljeno stavljanje jednakih u nejednak položaj, ali i obratno. Odnosno, stavljanje nejednakih u jednak položaj. Indirektna diskriminacije svoj izvor ima u zakonima i ustaljenoj praksi, koji samo prividno tretiraju žene i muškarce na jednak način. Međutim, iza te lepe fasade se obično krije znatno lošiji položaj žena zbog ustaljenih praksi i kulturnih obrazaca.
Konvencija o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena za mlade
Svaka država koja poptiše Konvenciju ima obevezu da redovno izveštava Komitet o stanju prava žena i ispunjenosti zabrane diskriminacije na njihovoj teritoriji. Dana 19. decembra 2016. godine UN Women je u saradnji sa UN Inter-Agency Network, objavio tekst Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena za mlade (CEDAW for Youth). U pitanju je verzija teksta Konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije žena (CEDAW) koja je prilagođena mlađoj populaciji i objašnjava zašto je CEDAW važan za mlade. Objašnjavajući njen uticaj na promovisanje jednakosti polova i ljudskih prava žena i devojaka, opisujuću posebne oblike diskrimininacije. Takođe, opisuje načine na koje se ova konvencija primenjuje kao i kako se prati njeno sprovođenje u državama članicama. Kako je važno da odrasle žene razumeju svoja prava, isto toliko je važno i da se devojčice i mlade devojke sa njima upoznaju. Na samom kraju, može se reći da su Konvencija o eliminisanju svih oblika diskrkiminacije žena i njena izmenjena verzija za mlade upravo ključni instrumenti koji će ženama pomoći da dobijiu prava koja su im dugo bila uskraćivana.
Autorka: Lara Bezbradica
