MEĐUNARODNI DAN SOS TELEFONA
ĆUTI I TRPI, ne više!
Međunarodni dan SOS telefona se obeležava 16. maja svake godine. Sos telefoni su telefoni namenjeni žrtvama nasilja i tu su da obezbede podršku kao i informacije o načinima na koje možete zaštiti sebe i prijaviti nasilje. Važnost SOS telefona je i u tome što žrtve mogu da ostanu anonimne te da njihov indetitet ostane neotkriven.
Kroz istoriju posmatrano, na Balkanu posebno, devojčice, devojke, žene, majke, kasnije i bake su naučene da ĆUTE I TRPE. Koliko god civilizacija napredovala, globalizacija rapidno uobličavala svet u kome živimo i dalje svakodnevno čujemo u medijima i svom okruženju za bar jedan slučaj “one” koja je ćutala, trpela i na kraju nažalost nije dobro završila.
Šta to i koga treba da trpimo? Zašto da ćutimo? Kada se uopšte ukorenio u svaku poru ženskog bića taj postulat da se nešto trpi? Zar nisu žene te koje donose na svet nešto najlepše? Zar nismo mi te koje produžavamo život?
Pojavi se po koja žena koja hrabro ustane i kaže:” Ja sam preživela nasilje!”, tako odvažno i hrabro. Istovremeno može se čuti huk tihih glasova :”I ja sam, i ja sam”.. Ali njih niko ne čuje. One će kod svoje kuće čekati trenutak da ostanu same i nazovu SOS broj telefona kako bi sa sebe skinule teret koji nose i bar malo se raspitale na koji način mogu da se zaštite i na koji način mogu sebi pomoći.
Da li su naše prabake i bake trpele i ćutale da bi isto mi sada tako postupale? NE!
Imajući u vidu da je tek Krivičnim zakonom iz 2002. godine uvedena krivično pravna zaštita nasilja u porodici, a porodičnopravna – Porodičnim zakonom iz 2005. godine, možemo zaključiti koliko je vremena potrebno da se probudi svest o značaju pričanja o nasilju kao i o samim žrtvama. Korak unapred je doprineo i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016 god., ali čini se još uvek nedovoljno kako bi se sprečilo nasilje, te žrtvama pružila adekvatna zaštita. Zabrinjavajući je podatak Nevladine organizacije Autonomni ženski centar koja u proteklih 10 godina prati femicid – rodno zasnovano ubistvo učinjeno nad ženama od strane muškarca, da je tokom 2020. godine u Srbiji od strane partnera ili drugog člana porodice ubijeno najmanje 22 žrtve.
Jeste teško sada ustati i boriti se, ali, to je najmanje što možemo. Za sve naše pretkinje koje su se borile za nas. Koje su trpele, slušale i bile ugnjetavane.
Mi smo te koje treba da skupimo hrabrost i kažemo jedna drugoj: PRIČAJ, ima ko da te čuje. Javi se, pomoći ćemo ti. Nisi jedina. Nisi ni prva, a nažalost ni poslednja.
Baš zato je i važnost obeležavanja ovog dana toliko veća, jer samim postojanjem tog telefona za sve žrtve nasilja može značiti korak ka istupanju iz svakodnevnice.
Nekima će značiti samo reč podrške, a neko će se odvažiti te će se odupreti nasilju koje trpi i na taj način učiniti važan korak ka konačnoj slobodi. Nije li ona ono osnovno sto zaslužujemo?
Autorka: Jovana Ostojić
