Moć žena i napredak kroz istoriju
Problem nejednakosti polova prisutan je i postojao je od nastanka civilizacije sve do danas. Žene su od rane istorije bile pod teretom zabrane znanja jer je crkva verovala da je znanje sveto i time privilegija Boga i muškaraca. U zapisima se retko pominju žene, jer sve sto im je bilo dozvoljeno u prošlosti jeste to da se brinu o domaćinstvu, radjaju decu i udovoljavaju mužu.
Biti žena u prošlosti nije bilo nimalo lako. U Rimu žene su imale dužnost da se brinu o domu i neguju porodicu posebno da rađaju zakonitu decu, a posledica toga je rani brak, kako bi se osiguralo da žena nema seksualnu istoriju koja bi mogla osramotiti budućeg muža.Žene u staroj Grčkoj imale su manje prava od muškaraca. Nisu mogle da glasaju, da naslede ili poseduju zemlju. Ženi je bilo mesto u kući i njena jedina svrha bila je da podiže decu i brine o domaćinstvu.
Sa vremenom i teskom borbom stanje se polako menjalo. U osamnaestom veku u Velikoj Britaniji industrijska revolucija je imala nepovoljan učinak na ženske živote. Radile su dvostruki rad, bile su manje plaćene od muškaraca, imale su češće zdravstvene probleme i češće povrede na radu zbog šire odeće. Takodje za isti posao muškarac je dobijao 8 penija dnevno, a žena 6 penija. To se objašnjavalo time da su žene trebale da ostaju kod kuce da ne bi oduzimale muškarcima posao. A po drugoj strani žene su poslodavcima isplativije jer su poslušnije i jednako delotvorne kao muškarci. Najopasniji posao koji su radile žene, ali i deca, je iskopavanje uglja. Žene bi u četrnaestsatnom radnom danu propuzale 15–30 km i iznele do dve tone ugljena. Smrtnost tih žena bila je velika, a životni viek kratak.
Početak borbe žena za prava glasa je Francuska revolucija, kada su Parižanke pokrenule revoluciju zbog gladi u gradu. Ovo nije bilo prvo aktivno sudelovanje žena u nekoj revoluciji ali je tada prvi put javno i glasno izrečeno da i žene moraju dobiti određena prava. Godine 1848. održan je prvi skup o ženskim pravima na kojem je doneta je Deklaracija o pravima i osećajima (Declaration of Sentiments). Žene su u Deklaraciji tražile pravo raspolaganja svojom imovinom, starateljstvo nad decom u slučaju razvoda, proširene mogućnosti razvoda braka, bolji pristup obrazovanju, mogućnost zaposlenja i naravno, pravo glasa.
Kasnije, u devetnaestom veku žene su mogle da upisuju medicinske fakultete u evropskim državama, ali su imale dodate testove i ispitivanja u odnosu na muškarce. Osim toga mogle su da se bave medicinom samo uz prisustvo muškog lekara.
Dolazimo i do Prvog Svetskog rata gde stvari počinju znatno da se menjaju. Zbog neprisustva muškaraca, žene počinju da se bave i muškim poslovima.Nakon rata nekoliko europskih država je dalo ženama pravo glasa kao “poklon i nagradu” za ratni trud (Velika Britanija, Poljska, SSSR, Nemačka…), dok je Novi Zeland već 1893. dao ženama pravo glasa. Pored svega žene nisu imale koristi od dobijanja prava glasa jer društveni stavovi i vrednosti i dalje diskrimišu žene, i muškarci i dalje odlučuju o ženskom radu i njihovoj imovini.Ipak, tek nakon Drugoga svetskog rata žene će u svetu masovnije dobiti pravo glasa.
Ulazak žena u politiku i vlast u svetu bio je jako i težak i spor. Prva žena u Sjedinjenim Američkim državama koja se kandidovala za predsednicu 1872. godine bila je Viktorija Vudhal. Takodje bila je američka liderka pokreta za žensko pravo glasa, i zajedno sa svojom sestrom bila je prva žena koja je pokrenula nedeljne novine i koja je imala brokersku firmu na Vol stritu.Vrhuncom njenih političkih aktivnosti smatra se predsednička kandidatura na izborima kada je Vudhalova bila predstavnica „Partije za jednaka prava“ i time postala prva žena u istoriji SAD koja se kandidovala za ovu poziciju. U svojoj kampanji za predsednicu države zagovarala je osamsatno radno vreme, programe o socijalnoj zaštititi, jednako obrazovanje za žene i, naravno, pravo glasa.Podršku od žena na izborima nije mogla dobiti jer one nisu imale pravo glasa u to vreme. A i da je bila izabrana ne bi je mogli proglasiti jer nije imala 35 godina.
Uz dugu borbu i hrabrost žena, posebno Lusi Stoun ( američka govornica, abolicionistkinja, sufražetkinja i organizatorka pokreta za ženska prava ) , Suzan Entoni ( istaknuti americki lider za gradjanska i feministicka prava ), Elizabet Kejdi Stanton ( vodeca figura ranog pokreta za ženska prava ) i dosta drugih, uspeli smo da se izborimo za pravo glasa, Sjedinjene Americke drzave 1920. , Velika Britanije 1928.godine.
U Jugoslaviji pravo glasa za žene je bilo potvrđeno još 1941. godine u dokumentima Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkih partizanskih odreda Jugoslavije, to pravo je prvi put iskorišćeno nakon Drugog svetskog rata, na izborima za Ustavotvornu skupštinu u novembru 1945. Tada su za Ustavotvornu skupštinu glasali svi muškarci i žene u zemlji sa navršenih 18 godina života. Od istinske borbe za osnovna ljudska prava kroz mučnu i tešku istoriju ostvarili smo svoj cilj. Sada žene zauzimaju i čine neke od najviših pozicija i pružaju vodjstvo u vladi, biznisu, visokom obrazovanju, politici i drugim oblastima života u mnogo vise zemalja sveta.
Jedna od najdramatičnijih promena poslednjih decenija i vekova jeste veca istaknutost žena na rukovodecim polozajima. u odnosu na prosle vekove gde žene nisu imale ni osnovna prava života, u ovom veku je dosta drugačije.
Od druge polovine dvadesetog sve više žena ulazi u politiku i na vodeće položaje u državama. Prva premijerka u istoriji je Sirimavo Bandaranaike, premijerka Šri Lanke od 1960. godine. Šest godina kasnije Indira Ghandi postaje premijerka Indije, a 1979. Benazir Bhutto u Pakistanu te Margaret Thatcher u Velikoj Britaniji. Prva predsednica države je Vigdis Finnbogadottir, predsednica Islanda od 1980. godine. Danas se žene nalaze na čelu desetak država u svetu kao predsednice, dok se njihov broj u državnim parlamentima takođe povećava.
Moć žena se vidi u mnogim aspektima žvota, mirnim vremenima i olujnim udarcima koje žvot zadaje. Svuda je oko nas, jačina i moć jedne individue spremne da ostvoji svet i po njemu da ponosito hoda u štiklama ( ili patikama ).
Biti žena je supermoć.
Izvori:
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2019/0353-90081947221B.pd
www.sveoarheologiji.com/zene-kroz-istoriju/
Autorka: Tamara Matović
