Nasilje u istopolnim vezama
Nasilje je važna tema u LGBT zajednici, međutim, razgovor o njemu je obično usmeren na osobe izvan zajednice. Tako čak 97% ispitanika u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za unapređenje mentalnog zdravlja izjavljuje da je zaštita od nasilja gorući problem LGBT zajednice.
Pored stalne pretnje nasiljem od strane nepoznatih i poznatih osoba, mnogi pripadnici LGBT zajednice izloženi su i nasilju u okviru partnerskog odnosa.
Nasilje u partnerskom odnosu i porodično nasilje događa se u svim slojevima društva i u svim sredinama. Tako ni istopolne zajednice nisu izuzetak, a nažalost, zbog stigme koju pripadnost LGBT zajednici još uvek nosi u našem društvu, osobe koje trpe nasilje od strane partnera često se susreću sa dodatnim izazovima kada požele da izađu iz takve veze.
Koji su to izazovi?
Njih ima dosta i često su međusobno povezani, pa će u daljem tekstu biti prikazana tri.
Nevidljivost: Nevidljivost u istopolnim vezama ima više oblika. Pre svega, ove zajednice često nisu formalno priznate, pa tako žrtve nasilja nemaju isti tretman kao žrtve nasilja u heteroseksualnim vezama. Ako i prijave nasilje, ono se neće obrađivati kao nasilje u porodici, pa tako izostaje i podrška koju kao žrtva zaslužuju od strane državnih organa. Dalje, gej osobe često skrivaju svoje veze od ljudi u svojoj okolini zbog straha od negativne reakcije. Čak i osobe koje su autovane mogu zazirati od razgovora o nasilju u odnosu zbog brige da će pokretanje ove teme dovesti do još veće diskriminacije.
Pretnje otkrivanjem seksualne orijentacije/rodnog identiteta: Ovaj vid nasilja je specifičan za pripadnike LGBT populacije. Odnosi se na pretnje od strane nasilnog partnera da će razotkriti vezu, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet partnera ili partnerke nekome ko za njega ne zna i ko bi mogao negativno da reaguje. Ovo doprinosi izolaciji partnera ili partnerke koji, zbog straha da će izgubiti važne ljude, mogu ostati u nasilnom odnosu.
Nedostatak pozitivnih modela: U toku odrastanja izloženi smo najrazličitijim modelima ponašanja od kojih učimo, između ostalog, šta možemo i treba da očekujemo od partnerskog odnosa. Prvi takvi modeli su roditelji, staratelji ili drugi odrasli sa kojima provodimo vreme, a nešto kasnije, modeli postaju i glumci, pevači i ostale javne ličnosti. Koliko često vidite gej i lezbejske parove u filmovima i na televiziji? A heteroseksualne parove? Na koji način su predstavljeni parovi u istopolnim zajednicama, a kako se prikazuju heteronormativni parovi? Nedostatak pozitivnih modela može da dovede do toga da mladi ljudi koji prvi put stupaju u emotivne odnose nemaju okvir za prihvatljivo i neprihvatljivo ponašanje u okviru veze. Tako se može desiti da se nasilje vidi kao nešto normalno, ili prihvatljivo.
Šta mislite o ovim aspektima nasilja u partnerskim odnosima u okviru istopolnih zajednica? Njihov zajednički imenitelj je svakako izolacija. Svaki nasilnik/nasilnica teži da odvoji žrtvu od kanala podrške kako bi imao veću kontrolu nad njom, a zbog specifičnosti LGBT parova, ovaj proces je moguće i lakši.
Ukoliko je vama ili nekom vašem prijatelju/prijateljici potrebna psihološka podrška, možete se obratiti ovim organizacijama:
- Asocijacija Duga
http://www.asocijacijaduga.org.rs/ - Da se zna!– Pravna i psihološka podrška LGBT osobama
https://dasezna.lgbt/ - Geten
https://www.transserbia.org/psiholoska-podrska
Tanja Adamović
Tanju Adamović možete pronaći na njenim profilima:
Facebook: https://www.facebook.com/PsihoterapijaNarodu
Instagram: @psihoterapija_narodu
Izvori:
Miletić V., Milenković A. (ur.). (2015). Priručnik za LGBT psihoterapiju. Beograd: Udruženje za unapređenje mentalnog zdravlja. Dostupan na:
https://www.epsihoterapija.com/files/dokumenta/prirucnik-za-lgbt-psihoterapiju.pdf
Mladenović D., Despotović V., Ostojić Z. & Jovanović M.,(2019), Edukacija mladih kao metod prevencije partnerskog nasilja, http://kcm.rs/test/
Živanović, M. (2017). Zlostavljanje u istopolnim vezama
