Plavo – roze podela društva
Žene, kroz istoriju, ostvaruju neprevazidjene uspehe u svim granama ljudskog stvaralaštva, ali uvek zaostajući u igri skrojenoj po „pravilima muškaraca“ . Prethodnih decenija ova tema postaje osnova formiranja brojnih pokreta sa ciljem postavljanja znaka jednakosti izmedju polova. Medjutim, u većini društava, od malih nogu devojčice i dečaci usvajaju obrasce ponašanja koji ih usmeravaju ka njihovoj ulozi u društvu. Religija i tradicija imaju veliki uticaj na formiranje ovakvih normi, koje često uskraćuju ostvarivanje socijalnog, ali i intelektualnog potencijala žene.
Podela od malena
Svedoci smo da u mnogim prodavnicama postoji jasna podela igračaka „za devojčice“ i „za dečake“. Opšte gledano , većina zanimacija za muški pol je vezana za borbu ili razvijanje sportskih veština sa odredjenim tonom nasilja i agresivnosti. Sa druge strane, devojčicama pažnju privlače igračke poput plastične šminke ili uredjaji sa stilizovanje kose. Iz navedenog , možemo zaključiti da se neki standardi nameću vrlo rano, kroz igru i zabavu. U ranom životnom dobu , najznačajniji način usvajanja nekih činjenica i pravila je- učenje po modelu. To je proces u kome mališani „imitiraju“ ponašanje svojih uzora to jest-mame i tate. Iako živimo u 21.veku, vremenu inovacija i rušenja predrasuda, tema neravnopravnosti izmedju muškaraca i žena ostaje nerazjašnjena.
Toksični ideali lepote
Najveći problem mladih tinejdzerki, ali i starijih devojaka je- kako postati savršen u svetu „filtera“. Brojna istraživanja pokazuju da povećana upotrebe društvenih mreža dovodi do razvoja anksioznosti i depresije. Živimo u dobu gde je idealna žena ona koja nema bora, bez strija i celulita, spremna da se potpuno posveti svojoj porodici i domaćinstvu. Pored svih feminističkih pokreta, koji veliki akcenat stavljaju na prirodu ženskog tela i prihvatanju svih nesavršenosti „ideali„ društvenih mreža još uvek preovladjuju. Standardi lepote se konstantno menjaju, pod uticajem trendova i modnih industrija , ali kako nam je danas sve dostupno na jedan „klik“ , više smo ih svesni. Od igranja sa dečijim karminom do upotrebe brendiranog ajlajnera ženi se nameće samo jedno pravilo-važno je biti lepa.
Ako obratimo pažnju na reklame,koje nam se svakodnevno plasiraju, uvidjamo da ključ „dobre“ reklame jeste hiperseksualizacija žena. Izvajane poput lutke, preplanule i u kratkim haljinama privlače pažnju potrošača muškog pola i omogućavaju bolji marketnig. Ali zar mora biti tako? Širenje ovakvog sadržaja na medijskim platformama, koje su svima pristupačne, je veoma upitno. Na ovaj način produbljuje se poruka da je vrednost osobe blisko povezana sa njenim izgledom i atraktivnošću, što dovodi do oblikovanja frustrirajućeg ophodjenja mladih devojaka prema sopostvenom telu.
Žene i edukacija
Možda i najveći problem neravnopravnosti polova jeste sprečavanje školovanja žena u nerazvijenim zemljama, dok u krajevima boljeg ekonomskog statusa, u okviru bilo kog zanimanja muškarci su ti koji imaju „glavnu reč“ u donošenju važnih odluka. Podizanjem svesti o superiornosti žena i podjednakoj važnosti njihovog pristustva na polju nauke, umetnosti ili bilo koje profesije, stvaramo mladim devojčicama uzore i podstičemo ih da grade svoje samopouzdanje i vrednuju svoje uspehe.
„ Ja podižem svoj glas – ne da bih vikala, već da bi se čuli oni bez glasa“- Malala Yousafzai, pakistanska aktivistkinja
Autorka: Vanja Radosavljević
