Pojava i prevencija vršnjačkog nasilja
Vršnjačko nasilje je svako svesno, namerno, agresivno ponašanje deteta ili grupe dece školskog uzrasta. Može biti verbalno, fizičko, socijalno ili digitalno nasilje.
Vršnjačko nasilje se još može svesti na komponente:
- Direktno vršnjačko nasilje (vređanje i fizičko nasilje)
- Indirektno vršnjačko nasilje (manipulativno i socijalno)
Kao bitni faktori za pojavu nasilja izdvajaju se: pol, nasilje u porodici, vaspitni stav majke ili oca, materijalno stanje, kao i kulturološki faktor.
U naučnom radu: „Faktori rizika za pojavu vršnjačkog nasilja u osnovnim školama“ autori, Tanja Nedimović i Miloš Biro, ističu pol kao faktor za pojavu nasilja:
Povezanošću pola i agresivnosti (nasilja i vršnjačkog nasilja) bavila su se mnoga istraživanja. Pojedini istraživači izveštavaju o rezultatima koji ukazuju da su dečaci već od predškolskog perioda znatno skloniji agresivnosti i češće ispoljavaju manifestacije agresivnog ponašanja od devojčica (Keenan & Shaw, 1997), što dovodi do ozbiljnih manifestacija problema u ponašanju kod dece. Takođe, prevalenca poremećaja ponašanja i poremećaja sa prkošenjem i suprotstavljanjem je veća kod dečaka nego kod devojčica. Osim ovoga, rezultati istraživanja su takođe pokazali da su simptomi poremećaja ponašanja znatno teži kod dečaka nego kod devojčica, što se najčešće ogleda u nanošenju telesnih povreda drugoj deci (Lahey et al., 2000).
Takođe ističu da je pokušaj objašnjenja ovog fenomena razlika u vaspitanju, tačnije u reakcijama roditelja kada se problem javi kod dečaka, odnono kod devojčica.
U slučaju socijalnog nasilja, povrede ili štete koje se nanose ugrožavaju socijalnijalne odnose, na primer, isključivanje ili izolovanje iz društva. Karakteristično je za oba pola:
Međutim kako se broj istraživanja povećavao, polne razlike su se pokazivale kao relativno male i nedosledne, tako da u određenom broju istraživanja nisu pronađane polne razlike u socijalnoj agresiji, što je dovelo do stanovišta da devojčice nisu uvek socijalno agresivnije od dečaka, ali da devojčice uvek više ispoljavaju socijalnu nego fizičku agresiju, dok dečaci uvek više ispoljavaju fizičku nego socijalnu agresiju (Ma, Srewin, & Mah, 2001).
Elektronsko ili sajber nasilje je nasilje koje se prenosi digitalnim medijima. Može biti psihičko, socijalno, ali i seksualno nasilje, u slučaju slanja neželjenih i eksplicitnih sadraja, slika, poruka ili uvredljivih komentara o nečijem telu. Ovakav oblik nasilja je opasan jer se sadržaj brzo širi, a počinilac zadržava anonimnost. Zato je bitno edukovati decu o zaštiti podataka na internetu.
Značajnu predikaciju za pojavu direktnog vršnjačkog nasilja predstvalja i nasilje u porodici. Ako je dete odraslo u porodici gde se agresivno ponašanje ispoljavalo kod roditelja ono može da nauči i ispolji ovakvo ponašanje. Ne treba zanemarivatni ni vaspitni stav oca ili majke. Ako su deca odrasla bez emocionalne podrške, empatije, roditeljske topline i pažnje, mogu se ispoljiti agresivni oblici. Javljaju se zbog roditeljskog zanemarivanja ili odbacivanja.
Deca koja su žrtve nasilja nekada ne prijavljuju nasilje roditeljima ili nastavnicima iz straha od nerazumevanja i odbacivanja. Često se povlače, gde nastupaju ostali problemi poput depresije, paničnih napada, gubitka samopouzdanja i dr.
U rešavanju problema kod vršnjačkog nasilja bitno je prepoznati problem, uključiti roditelje i raditi sa decom koja su nasilnici, odnosno žrtve. Mere prevencije su jako bitne. Potrebno je uspostaviti normalno, radno okruženje gde će deca moći da se usavršavaju i uče bez straha. Bitno je govoriti o toleranciji i uvažavanju kako u školi, tako i kod kuće.
Autor: Anđela Ivanović
