Položaj žene u primitivno doba, matrijarhat i kako je došlo do njenog potčinjavanja?

Admin | 18. juna 2021.

Položaj žene u primitivno doba, matrijarhat i kako je došlo do njenog potčinjavanja?

Žena je prvo ljudsko biće koje je lišeno slobode i samostalnosti – postala je robinja i pre nego što  je rob postojao.1 Gotovo od samog nastanka ljudske civilizacije, žena je bila u podređenom  položaju u odnosu na muškarca. Oblici ugnjetavanja su se kroz vreme i društva menjali, ali je u  osnovi ono opstalo sve do današnjeg dana. Položaj koji traje već vekovima učinio je posledicu na  svest ljudi – čak i danas se, nažalost, vrlo često ovaj potčinjen položaj žene smatra „normalnim“.  Trebalo je da se najpre društvo razvije u dovoljnoj meri i, s tim u vezi, svest dostigne određeni  nivo, da bi moglo da dođe do organizovanih pokreta s ciljem da ovaj viševekovni poredak promeni.  

Međutim, prvobitan poredak polova bio je drugačiji. Najstarija društva bila su zasnovana na  matrijarhatu, materinsko pravo bilo je dugo osnova porodičnih i naslednih prava, a u Starom veku  žene su često bile vladarke ili imale presudan uticaj na vladavinu svojih sinova. Žena je bila ta  koja je upravljala porodičnom zajednicom, rešavala sporove, sudila i vršila religiozne obrede kao  sveštenica. Deca slobodne žene i roba bila su slobodna, ko god njihov otac bio, što je u  primitivnijem dobu bilo retko. Povrh svega, ubistvo majke predstavljalo je najteži prestup koji je  ovo društvo poznavalo i pozivalo je na kolektivnu osvetu. U doba ginekokratije vladao je mir i opšte dobro, odnosi su bili prosti a život primitivan i zadovoljavajući. U ovo vreme žena zauzima  položaj koji nikad više neće imati. 

Kako je onda došlo do potčinjavanja žene? Kada se javila ideja o superiornosti jednog pola nad  drugim? Objašnjenje kojem se najčešće pribegava koren nejednakosti vidi u promenama u načinu  proizvodnje i s njima u vezi podelom poslova. Sa povećanjem potreba članova društva raste i  proizvodnja, što dovodi do podele poslova i zanimanja. Tako otac postaje držalac stada i robova,  te kako se nasleđe prenosi po majčinoj strani, njegova je svojina nakon smrti išla ne njegovoj deci,  već braći i sestrama. Kao rešenje ovog problema javila se ideja o monogamnom braku. Međutim,  sa propašću starog rodovskog uređenja opada i položaj žene, materinsko pravo biva zamenjeno  očinskim, a muškarac vidi interes u deci koja su bila njegovi naslednici i zbog toga zabranjuje ženi  odnose s drugima. Na drugom mestu, muškarci počinju da se bave poslovima koji se smatraju  fizički napornijim i uzimaju na sebe zadatak da obezbeđuju porodicu, te se kod njih po prvi put  javlja ideja o superiornosti. 

Iz današnjeg ugla, činjenice govore da je društvo koje je bilo zasnovano na ulozi majke  zadovoljavalo potrebe svih svojih članova, obezbeđivalo im jednakost i blagostanje, dok je patrijarhat doba potčinjavanja i unižavanja određenih članova društva (pre svega žena), koji sa  sobom donosi raspodelu zanimanja, bogaćenje bogatih i pogoršanje položaja najnižih stupnjeva  društva. Žena „vlada“ pravedno i obezbeđuje opšte dobro svoj svojoj deci, porodici i čitavom  društvu, dok muškarac, odmah po „stupanju na vlast“ na prvo mesto stavlja svoje interese, a prava  i potrebe podređuje svojim. Potčinjavanje žene bilo je prvo potčinjavanje u istoriji ljudi, a muškarac  je bio taj koji je prvi došao na ideju da oduzme čoveku prava i stavi ga pod svoju vlast. 

Autor: Petra Stanojević 

1 Avgust Bebel „Žena i socijalizam“, Beograd 1956

partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri