Položaj žene u primitivno doba, matrijarhat i kako je došlo do njenog potčinjavanja?
Žena je prvo ljudsko biće koje je lišeno slobode i samostalnosti – postala je robinja i pre nego što je rob postojao.1 Gotovo od samog nastanka ljudske civilizacije, žena je bila u podređenom položaju u odnosu na muškarca. Oblici ugnjetavanja su se kroz vreme i društva menjali, ali je u osnovi ono opstalo sve do današnjeg dana. Položaj koji traje već vekovima učinio je posledicu na svest ljudi – čak i danas se, nažalost, vrlo često ovaj potčinjen položaj žene smatra „normalnim“. Trebalo je da se najpre društvo razvije u dovoljnoj meri i, s tim u vezi, svest dostigne određeni nivo, da bi moglo da dođe do organizovanih pokreta s ciljem da ovaj viševekovni poredak promeni.
Međutim, prvobitan poredak polova bio je drugačiji. Najstarija društva bila su zasnovana na matrijarhatu, materinsko pravo bilo je dugo osnova porodičnih i naslednih prava, a u Starom veku žene su često bile vladarke ili imale presudan uticaj na vladavinu svojih sinova. Žena je bila ta koja je upravljala porodičnom zajednicom, rešavala sporove, sudila i vršila religiozne obrede kao sveštenica. Deca slobodne žene i roba bila su slobodna, ko god njihov otac bio, što je u primitivnijem dobu bilo retko. Povrh svega, ubistvo majke predstavljalo je najteži prestup koji je ovo društvo poznavalo i pozivalo je na kolektivnu osvetu. U doba ginekokratije vladao je mir i opšte dobro, odnosi su bili prosti a život primitivan i zadovoljavajući. U ovo vreme žena zauzima položaj koji nikad više neće imati.
Kako je onda došlo do potčinjavanja žene? Kada se javila ideja o superiornosti jednog pola nad drugim? Objašnjenje kojem se najčešće pribegava koren nejednakosti vidi u promenama u načinu proizvodnje i s njima u vezi podelom poslova. Sa povećanjem potreba članova društva raste i proizvodnja, što dovodi do podele poslova i zanimanja. Tako otac postaje držalac stada i robova, te kako se nasleđe prenosi po majčinoj strani, njegova je svojina nakon smrti išla ne njegovoj deci, već braći i sestrama. Kao rešenje ovog problema javila se ideja o monogamnom braku. Međutim, sa propašću starog rodovskog uređenja opada i položaj žene, materinsko pravo biva zamenjeno očinskim, a muškarac vidi interes u deci koja su bila njegovi naslednici i zbog toga zabranjuje ženi odnose s drugima. Na drugom mestu, muškarci počinju da se bave poslovima koji se smatraju fizički napornijim i uzimaju na sebe zadatak da obezbeđuju porodicu, te se kod njih po prvi put javlja ideja o superiornosti.
Iz današnjeg ugla, činjenice govore da je društvo koje je bilo zasnovano na ulozi majke zadovoljavalo potrebe svih svojih članova, obezbeđivalo im jednakost i blagostanje, dok je patrijarhat doba potčinjavanja i unižavanja određenih članova društva (pre svega žena), koji sa sobom donosi raspodelu zanimanja, bogaćenje bogatih i pogoršanje položaja najnižih stupnjeva društva. Žena „vlada“ pravedno i obezbeđuje opšte dobro svoj svojoj deci, porodici i čitavom društvu, dok muškarac, odmah po „stupanju na vlast“ na prvo mesto stavlja svoje interese, a prava i potrebe podređuje svojim. Potčinjavanje žene bilo je prvo potčinjavanje u istoriji ljudi, a muškarac je bio taj koji je prvi došao na ideju da oduzme čoveku prava i stavi ga pod svoju vlast.
Autor: Petra Stanojević
1 Avgust Bebel „Žena i socijalizam“, Beograd 1956
