Reproduktivna prava žena
SZO: Reproduktivno zdravlje je stanje potpune fizičke, mentalne i socijalne dobrobiti, a ne samo odsustvo bolesti ili slabosti, u svim okolnostima koje se odnose na reproduktivni sistem i njegove funkcije i procese.
Reproduktivno zdravlje čine prijatni i bezbedni seksualni odnosi, kao i sloboda i sposobnost razmnožavanja. Vaše je pravo na ramnožavanje i odluku da li želite, kada, koliko i sa kime da imate decu. Niko vam ne sme oduzeti osećaj sigurnosti, zaštite i odluke da sa svojim telom činite šta želite. Ovo su ključne zdravstvene odluke i njihove povrede predstavljaju kršenje ljudskih prava, kao i oblika nasilja nad ženama.
Budući da su ovo bitne teme važno je ljude edukovati o pravilnoj zaštiti, kontraceptivnim metodama, polno prenosivim bolestima, abortusu i prevenciji.
Guttmacher Institute: Stoga, pozitivan pristup seksualnosti i reprodukciji treba da prepozna ulogu koju imaju prijatni seksualni odnosi, poverenje i komunikacija u promovisanju samopoštovanja i opšte ugodnosti. Svi pojedinci imaju pravo da donose odluke kojima upravljaju svojim organima i da imaju pristup uslugama koje podržavaju to pravo.
Kako bismo zaštitili naša prava potrebno je podići svest o seksualnom obrazovanju i zaštiti, kontraceptivnim metodama i polno prenosivim bolestima. Nužno je trudnicama pružiti porođajnu i postnatalnu negu, kao i usluge bezbednog abortusa. Takođe, neophodno je edukovati ljude, pogotovo adolescente, o prevenciji i lečenju reproduktivnih karcinoma, neplodnosti i govoriti o slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, kao što su prisilni abortusi.
2021. g. razvila se diskusija na društvenim mrežama o porođaju i akušerskom nasilju. Žene su delile svoja porođajna iskustva u kojima su bile prinuđene na medicinske zahvate koje nisu tražile, kao što je prisila na prirodni porođaj ili carski rez, epiziotomija ili bilo koja druga intervencija koja je urađena bez saglasnosti pacijenta. Rezultati ovakvog nasilja jesu postporođajna depresija, posttraumatski stresni poremećaj i zastrašivanje zena i devojaka koje žele da postanu majke. Osobe sa invaliditetom, materijalno ugrožene osobe, pripadnici nacionalnih manjina, LGBTQ+ osobe su dodatno ugrožene diskriminacijom i nasiljem, a ponekad im se smanjuje pristup informacijama o pravima, nezi i zaštiti. Materijalno ugrožene osobe pogođene su i menstrualnim siromaštvom. Menstrualna higijena je deo seksualnog i reproduktivnog zdravlja žena i neophodna je za normalno postojanje, a njeno odsustvo može dovesti do fizičkih komplikacija, pa i do depresije.
Nedostatak informacija o seksualnom i reproduktivnom zdravlju može ozbiljno ugrožiti život jedne žene. Adolescenti su uskraćeni efikasnog obrazovanja, a posledice toga jesu trudnoće u tinejdžerskom dobu, prisila na seksualne odnose ili abortuse, porast polno prenosivih bolesti i virusa, kao što su HPV i HIV, koje mogu dovesti do neplodnosti ili karcinoma. Gotovo se i ne govori o pozitivnom i sigurnom seksualnom zdravlju. Tinejdžeri se ne podstiču na regularne preglede i testiranja, pogotovo u konzervativnim sredinama. Razgovori o seksualnoj slobodi, seksualnoj orijentaciji i reproduktivnim pravima gotovo su kontraverzna, a pogotovo u prisustvu starijih lica. Adolescenti se često okreću modernim tehnologijama i o ovakvim temama se obrazuju na internetu, gde se mogu naći i netačne informacije. Prevencija i podizanje svesti o seksualnim i reproduktivnim pravima je jedini cilj i rešenje.
Autor: Anđela Ivanović
