Rodni stereotipi, rodne uloge i očekivanja

Tijana Pajić | 9. decembar 2020.

Rodni stereotipi, rodne uloge i očekivanja

U društvu su dobro poznate formulacije tipa: „Žene su loši vozači“, „Žene su po svojoj prirodi nežne“, „Pravi muškarac ne plače“, „Ne bacaj (loptu) kao devojčica“,  kao i svi oni brojni vicevi o glupoj plavuši. Međutim, ovakve tvrdnje postoje i za druge društvene grupe: rasne, etničke, religijske, itd. Na primer, „Crnogorci su lenji“, a „Romi su lopovi“.  U pitanju su stereotipi i predrasude. Stereotipi su generalizovane i neutemeljene pretpostavke o drugima, odnosno, kognitivni proces kojim pojednostavljujemo kompleksne situacije. 

Drugim rečima, stereotipi predstavljaju atribute koje pripisujemo drugima i koje objašnjavamo kao tipične za te druge ljude – pripadnike druge grupe. Upravo je važno to da se stereotipizovanjem stvara razlika i napetost između mi-grupe (nas) i oni-grupe (njih). „Kao što kategorizujemo objekte u različite vrste, isto radimo i sa ljudima: označavamo ih kao članove društvenih grupa“ (Jhongiani & Tarry, 2011). Stereotipi se stvaraju u ovom procesu kategorizacije. Sterotipi mogu da se odnose na nečije fizičke karakteristike, karakterne osobine, ponašanje ili da posluže kao objašnjenje nečije životne situacije. „Stereotipi su ujedno i deskriptivni i preskriptivni. Deskriptivni u smislu da opisuju karakteristike polova i preskriptivni u smislu da određuju šta se od žena i muškaraca očekuje da rade“ (Wood & Eagly, 2006). 

Stereotipi mogu biti pozitivni i negativni. Negativni stereotipi su mnogo češći i posebno su problematični. Oni vode do predrasuda, a predrasude dovode do diskriminacije pripadnika određenih društvenih grupa, onemogućavajući im jednak pristup određenim resursima, obrazovanju, institucijama i zaposlenju. Rasizam i seksizam su oblici diskriminacije koje društvo ni dan-danas nije uspelo prevazići.

Rodni stereotipi se ogledaju u sledećem:

  • Žena koja je usmerena na svoju karijeru, uspešna je i želi da napreduje, smatra se manje ženstvenom (a samim tim i manje atraktivnom), jer su osobine koje su potrebne za uspeh (ambicioznost, upornost, liderstvo, strast, samoupozdanje) percipirane od strane društva kao “muške” osobine.
  • S ovim je povezana stigmatizacija žena koje ne žele decu ili ne mogu da ih imaju sve i da ih žele. One su neretko osuđivane da nisu “prave žene”, jer se tradicionalno “ženske” osobine ispoljavaju upravo u brizi o drugima (nežnost, asertivnost, požrtvovanost, brižnost). Na ovaj način se svaka žena svodi isključivo na svoju biološku funkciju, približavajući je životinji i udaljavajući je od čoveka koji je po prirodi višedimenzionalan.
  • Redove medicinskih sestara većinski popunjavaju žene, dok su medicinska braća prava retkost. S druge strane, većinu doktora i hirurga čine muškarci. Formalno obrazovanje za medicinske sestre je znatno kraće od onog potrebnog za doktora/hirurga, pa ipak, medicinske sestre poseduju dosta praktičnog znanja koje poseduju i doktori. Bez obzira na to, doktori uživaju, ne samo veća primanja, već više prestiža i poštovanja.
  • Primetan je i izuzetno mali broj muških vaspitača u predškolskim ustanovama, kao i razrednih starešina u nižim razredima osnovne škole. S jedne strane, rodni stereotipi su rezultirali nepopularnošću vaspitno-obrazovanih profila kod mladih momaka pri izboru fakulteta. S druge strane, kod roditelja se rađa nelagoda pri pomisli da će njihovo malo dete čuvati muškarac. Možemo polemisati da to može biti jer je to toliko neubičajena pojava, a može biti i zabrinutost zbog činjenice da najveći broj pedofila i fizičkih nasilnika čine pripadnici muškog pola.
  • Muškarci i mladi momci, kako bi bili “pravi muškarci”, usvajaju nezdrave navike i rizična ponašanja. Oni se ređe obraćaju za pomoć (naročito zdravstvenu), manje brinu o svom psihičkom i fizičkom zdravlju, te usvajaju nezdrave navike (pušenje, prekomerno pijenje alkohola kao vid društveno opravdanog opuštanja), usled široko rasprostranjenih stereotipa da su “pravi muškarci”: hrabri, jaki, uspešni, bogati…

Objašnjenja porekla rodno zasnovanih stereotipa

U društvenim naukama postoji nekoliko objašnjenja porekla rodno zasnovanih stereotipa. Većina njih polazi od podele rada u društvu, jer se uvidelo da u industrijalizovanim društvima opstaje podela rada po polu kao i u manje razvijenim društvima. Evolucioni psiholozi su pokušali da ponude jedno biološko objašnjenje u nadi da će ono biti “naučnije“ od objašnjenja koje nude socijalna psihologija i sociologija. Prema njihovom shvatanju, evolucija je favorizovala određene sposobnosti koje su se pokazale kao najbolje za preživljavanje ljudi u surovom prirodnom okruženju, a te se sposobnosti razlikuju po polu, odnosno, usled različitih telesnih karakteristika žena i muškaraca. Pa tako su se žene specijalizovale za delikatnu obradu predmeta prstima koji su tanji i prefinjeniji od muških, a takođe su bolje u sakupljanju plodova i prepoznavanju opasnosti u vidu otrovnih biljaka i životinja. Ovo se objašnjava biološkim razlikama u oblasti reprodukcije i brige za odojčad. Muškarci su, s druge strane evoluirali da budu spretniji u fizičkim aktivnostima usled drugačije anatomije tela i rasporeda mišića u telu, te da se oni bolje orijentišu u prostoru. Međutim, ovakva objašnjenja nisu mogla da objasne promene u ponašanju žena i muškaraca u savremenim, izmenjenim društvenim okolnostima. Maskulitetne aktivnosti i ponašanja danas nisu rezervisana isključivo za muškarce, pogotovo kada sve više i više žena radi u javnoj sferi, zarađuje, profesionalno se bavi sportom i zauzima uticajne pozicije na radnom mestu.

Drugo objašnjenje je socijalno-psihološko i ono naglašava interaktivni karakter stvaranja rodnih stereotipa i uloga, a poznato je pod nazivom „teorija rodnih uloga“. Ona naglašava značaj dva procesa. Prvi proces je proces socijalizacije kojem je dete u ranim godinama već izloženo. Upravo u ranom procesu socijalizacije, dete se uči rodnim stereotipima od strane svojih roditelja, vršnjaka i škole. Odličan primer su dečje igračke. Devojčice dobijaju različite minijaturne plastične verzije kuhinjskih i predmeta za čišćenje, barbike oličene u idealne mlade devojke koje devojčice mogu oblačiti ili pak lutke u obliku bebe uz pomoć koje se devojčice kroz igru uče veštinama majke. Dečaci, s druge strane, dobijaju figure superheroja sa natprirodnim sposobnostima i velikim mišićima ili minijaturne automobile za trkanje. U prirodi, devojčice se češće opominju od strane roditelja da paze da se ne isprljaju i ne povrede, dok su dečaci ohrabrivani da slobodno istražuju svoju okolinu, da je ispravno da budu agresivni prema drugim dečacima koji su “loši momci“, ali i da budu sposobni da se brane od jačih dečaka od sebe. Neretko se ova stereotipna ponašanja dece od strane njihovih roditelja pravdaju činjenicom da je u pitanju muško ili žensko dete, pa će majka muškog deteta lakše prihvatiti skorele fleke na detetovoj odeći pravdajući to time da ima muško dete, odnosno, da se to podrazumeva kad je muško dete u pitanju. Da je teško odupreti se ovim stereotipima govori u prilog činjenica da „ljudi tokom života uče da ponašanje koje nije u skladu sa rodnim ulogama obično ne prolazi bez nekih negativnih sankcija, uključujući nesviđanje i socijalnu ekskluziju“ (Wood & Eagly, 2006). 

Stoga, valja spomenuti drugi značajan mehanizam koji ljudi koriste, a to je mehanizam internalizacije i samoevaluacije stereotipnog ponašanja. Osoba pod pritiskom svoje okoline prihvata i upražnjava ponašanje koje je u skladu sa njenim rodom i očekivanjima koja uz njega dolaze, uz redovnu samorefleksiju i propitivanje po pitanju uspešnosti igranja svoje rodne uloge. 

Ovo nas dovodi do trećeg značajnog pristupa rodnim stereotipima i ulogama. Reč je o tome da je rod performativan – on je ništa drugo do performans pred publikom. Prema tome, „rod je društveno iscenirana dramatizacija kulturne idealizacije ženstvenih i muževnih “priroda“, igrana za publiku“ (West & Zimmerman, 1987:130). Prema ovom shvatanju, “ne postoji esencijalna priroda muškarca i žene, već je reč o tome da se rod konstruiše u interakciji između ljudi upotrebom konvencionalizovanih gestova” (West & Zimmerman, 1987). Dakle, rod je društvena konstrukcija. 

Važno je razumeti da su rodni stereotipi zavisni od kulture u okviru koje nastaju, a zavise takođe i od vremena i konteksta u kojim se javljaju, pojačavaju ili slabe. Na primer, u slučaju kada se neka država u nekom periodu suočava sa niskim natalitetom ili se nalazi u ratnom ili post-ratnom stanju (kada je u ratu izgubljen značajan broj populacije), država obično usvaja retoriku kojom se žena predstavlja kao glavni krivac za mogući nestanak nacije. Ispostavilo se da je pravilnost da je u vremenima društvenih kriza ili tranzicija na delu retradicionalizacija. Naime, „u društvu koje se suočava sa promenama (društvenim i ekonomskim), jasno definisane esensijalističke rodne uloge i identiteti mogu predstavljati jednu od retkih stvari koje su stabilne (i neupitne) u ljudskim životima“ (Pietilä & Rytkönen, 2008:1082).

Evropski savet je stava da se rodni stereotipi mogu iskoreniti u školskom okruženju i kroz edukaciju, kako dece, tako i odraslih. Evropski savet je predložio nekoliko mera koje bi mogle da pomognu u stvaranju obrazovanog sistema bez rodnih stereotipa i diskriminacije:

  • Promovisanje STEM disciplina devojčicama (STEM – science, technology, engineering and math)
  • Uvođenje kampanja koje će doprineti informisanosti i motivisanju devojčica, devojaka i žena da odaberu ne-stereotipna zanimanja i karijere
  • Trening programi za nastavnike o rodnoj ravnopravnosti
  • Izbacivanje rodnih stereotipa iz školskih udžbenika
  • Buđenje svesti školskog osoblja o rodnim stereotipima, te stvaranje škole koja ih neće tolerisati
  • Inicijative kojima bi se roditelji upoznali sa negativnim efektima rodnih stereotipa
  • Mere kojima bi se povećao broj muških vaspitača u predškolskim ustanovama i jaslicama

Tijanu Pajić možete pronaći na njenim profilima:

Facebook: Tijana Pajić

  1. Izvor: Council of Europe Gender Equality Strategy: Combating gender stereotypes and sexism in and through education: https://rm.coe.int/1680643799 ; pristupljeno: 6.12.2020.
  2.  Izvor: Eagly, H. Alice & Wood, Wendy (2016). “Social Role Theory of Sex Differences” in: The Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies. Edited by: Nancy A. Naples. John Wiley & Sons, Ltd.
  3.  Izvor: Jhangiani, R. and H. Tarry. (2014). Principles of Social Psychology – 1st International Edition.
  4. Izvor: Pietilä, Illka & Rytkönen, Marja (2008). „’Health is not a man’s domain’: lay accounts of gender difference in life-expectancy in Russia“. Sociology of Health and Illness, Vol. 30, No. 7.
  5. Izvor: Victoria, B.C.: BCcampus. Preuzeto sa: https://opentextbc.ca/socialpsychology/ . Preuzeto> 6.12.2020.
  6. Izvor: West, Candace & Zimmerman, H. Don (1987). “Doing Gender”. Gender and Society, Vol. 1, No.2.
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri