Seksizam u medijima
Stereotipi su prisutni svuda oko nas i pustili su korene duboko u društvo i kulturu. Svi znamo stereotipe o ženama i njihov podređeni položaj naspram muškaraca, razlika u „muškim i ženskim“ zanimanjima, sportu. Prikazi odnosa među muškarcima i ženama naglašavaju tradicionalne uloge i normaliziraju nasilje prema ženama. Žensko telo prikazano kao nesavršenost koju treba popraviti, lepota i mladost kao uslovi za uspeh – najčešći su stereotipi koji se javljaju.
Stereotipizacija postaje problematična kada se koristi kao sredstvo za degradiranje i diskriminaciju žena. Ukidanje negativih rodnih stereotipa je od suštinskog značaja za postizanje rodne ravnopravnosti i mediji mogu biti ključni za podsticanje ove promene.
Seksizam se može pronaći svuda – na radnom mestu, u jeziku, kulturi, sportu, a posebno u svetu medija. Seksizam u medijima – elektronskim, štampanim, vizuelnim i audio – doprinosi okruženju koje toleriše i trivijalizuje „svakodnevni“ seksizam. Javlja se kroz:
- Seksualne, seksualizovane i rasno obojene opise i objektifikaciju žena, muškaraca, devojčica i dečaka u oglašavanju, filmovima, na televiziji, u video igrama i pornografskom materijalu;
- Uvredljivo izveštavanje o ženskom izgledu, oblačenju i ponašanju, umesto izbalansirane i, na informacijama zasnovane, diskusije o njihovim stavovima i mišljenjima;
- Izveštavanje i predstavljanje žena i muškaraca u stereotipnim ulogama u porodici i zajednici;
- Reprodukovanje i održavanje rodnih stereotipa u vezi sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja;
- Neizbalansirano predstavljanje i nedostatak učešća žena u raznim profesionalnim i informativnim ulogama (eksperti, komentatori), naročito u pogledu žena koje pripadaju manjinama.
Na slikama su primeri starih reklama, koje jasno prikazuju koji je položaj dodeljen ženama u tadašnjem društvu, pre 60-70 godina.
Mnogi bi se složili da su postignuti određeni koraci u načinu na koji mediji prikazuju žene u filmovima, na televiziji i u časopisima, i da je u poslednjih nekoliko decenija zabeležen rast prisustva i uticaja žena. Ipak, ženski stereotipi su i dalje u velikoj meri pristutni u medijima koje svakodnevno konzumiramo.
Osobine kao što su snaga, moć, hrabrost, pripisuju se muškarcima, a žene se vezuju za porodicu, decu, kućne poslove, ili je fokus na njihovom telu i lepoti. Na taj način se u društvu stvaraju određena očekivanja od muškaraca i žena – kako treba da se ponašaju, da izgledaju, oblače se ili kojim poslovima treba da se bave.
Iako živimo u modernom društvu, žene su i dalje prikazane na tradicionalan način. Ideal lepote, briga o porodici i deci, rezervisani su za žene – one se prikazuju kao majke, supruge, domaćice koje obavljaju kućne poslove, što predstavlja smisao njihovih života. Za muškarce je suprotno – prikazanu su kao ozbiljni, poslovni i ne snalaze se u obavljanju kućnih poslova i čuvanju dece, čime se naglašava da je to odgovornost žena. Čak i kada se govori o ženama koje se bave „muškim“ poslovima, kao što su poslovi u policiji, vojsci, politici, uvek se komentariše i njihov izgled, naglašava se kako su uprkos svom zanimanju ipak ženstvene, ostvarene kao majke i slično.
Ukoliko govorimo o reklamama, žene se prikazuju najčešće na dva načina.
Žena može biti prikazana kao dobra majka i domaćica, ona zna najbolje da ukloni fleke sa odeće, da obriše podove. To je žena koja čeka muža da dođe sa posla i sprema mu najukusniju večeru, skuva kafu, zavodi ga mirisom opranog veša.
S druge strane je seksipilna žena koja pokazuje svoje obline u reklamama, sa vrlo malo ili bez odeće, čime privlači muški deo publike koji na nju gledaju samo kao na seksualni objekat. Žensko telo se zloupotrebljava na različite načine. Veoma često se dešava da na plakatima ili bilbordima za reklamiranje automobila, kladionica, piva, možemo videti obnažena ženska tela, iako nemaju nikakve veze sa reklamiranim proizvodom. U reklamnoj industriji najbitnije je privući pažnju i prodati proizvod, pa je to i jedina funkcija žena u reklamama i nisu bitne posledice takvog načina oglašavanja, čak im ide u korist, jer je profit koji se ostvaruje jedina mera uspeha. Reklame od pre nekoliko decenija danas se smatraju uvredljivim, iako i najnovije reklame promovišu seksualno zlostavljanje, silovanje ili nasilje nad ženama.
U medijima su žene mnogo manje zastupljene nego što je slučaj sa muškarcima. Kada se govori o nekim važnim temama u emisijama, kao goste videćemo muškarce, čak i kada se raspravlja o ženskim pravima. I kada se desi da se žene nađu u emisijama ozbiljnijeg karaktera, možemo čuti kako se komentariše njihova šminka, frizura, dužina suknje ili dubina dekoltea.
Žene se dominantno pojavljuju u emisijama o kuvanju, emisijama zabavnog karaktera, odnosno, lakog sadržaja gde su dominantne teme vezane za modu, šminkanje, izgled. Na ovaj način se sugeriše da su muškarci kompetentniji od žena za razne poslove i profesije. Intelekt, obrazovanje, profesionalni uspeh žena ostaje u drugom planu, a njihova vrednost određena je njihovom lepotom i fizičkim izgledom.
Televizijske reklame, spotovi, filmovi, članci u magazinima diktiraju trendove koji pokazuju kako to izgleda idealna žena i naglašava savršen izgled koji omogućava uspeh u svim sferama života, a najviše u osvajanju suprotnog pola. Žene su prikazane kao uvek mlade, zgodne, doterane. Za starije žene se komentariše kako izgledaju dobro za svoje godine, reklamiraju se kreme za podmlađivanje, za zatezanje kože, proizvodi za mršavljenje.
Forsiranjem fizičkog izgleda ženama se nameće ideal lepote koji je površan i nedostižan, što može imati brojne negativne posledice na žensku publiku – dolazi do nezadovoljstva sopstvenim izgledom, što se negativno odražava na fizičko i psihičko zdravlje. Kao posledica javljaju se anksioznost, poremećaji u ishrani, depresija…
Ženska slika i uloga koju žene igraju u medijima su u velikoj meri pod uticajem postojećih socijalnih i kulturnih normi, uključujući rodne stereotipe.
U vreme kada vizuelna sredstva komunikacije dominiraju, stereotipne slike žena i muškaraca koje kruže u medijima mogu negativno da utiču na napredak napravljen ka rodnoj ravnopravnosti. Mediji imaju značajan uticaj na to kako se doživljavaju socijalne i kulturne norme koje se odnose na žene. Rodno neutralni prikazi žena i muškaraca mogu biti ključni faktor u promociji i jačanju društvene svesti o rodnoj ravnopravnosti, ali takođe i u sprečavanju i iskorenjivanju rodne diskriminacije.
Standardi Saveta Evrope koji mogu doprineti iskorenjavanju rodnih stereotipa i seksizma u medijima podrazumevaju :
- podsticanje medija da sprovode politike za promociju jednakosti između žena i muškaraca i za borbu protiv rodnih stereotipa;
- pomirenje slobode medija i promocija rodne ravnopravnosti;
- promocija ženskih liderskih pozicija u medijima kao alata za pozitivne promene;
- jačanje mehanizama samoregulacije i kodeksa ponašanja
- osuditi i boriti se protiv seksističkih slika, jezika i prakse;
- proaktivno bavljenje efektima rodnih stereotipa obrazovanjem i podizanje svesti u društvu putem medijskog izveštavanja o problemima kao što je rodno zasnovano nasilje nad ženama.
S obzirom na činjenicu da ovakvi prikazi žena potiču od činjenice da je patrijarhat i dalje duboko prisutan u društvu, seksizam i stereotipi su profitabilno sredstvo za kapitalizam i marketinšku industriju.
Da bi se uticalo na ovaj problem potrebno je ukinuti uzroke ovakvog načina razišljanja kao što su nedovoljna informisanost i predrasude, obrazovati mlade o rodnoj ravnopravnosti, osigurati da muškarci i žene budu uravnoteženo zastupljeni u raznolikim, nestereotipnim ulogama, kako bi se stvorilo društvo u kome postoji ravnopravnost polova na političkom, ekonomskom i socijalnom nivou.
Izvori:
1. Boščić, M. (2016). Stereotipi o ženama u masovnim medijima (Doctoral dissertation, University North. University centre Koprivnica. Department of Journalism.).
2. Drakett, J., Rickett, B., Day, K., & Milnes, K. (2018). Old jokes, new media–Online sexism and constructions of gender in Internet memes. Feminism & Psychology, 28(1), 109-127.
3. Lubina, T., & Klimpak, I. B. (2014). RODNI STEREOTIPI: OBJEKTIVIZACIJA ZENSKOG LIKA U MEDIJIMA. Pravni vjesnik, 30(2), 213.
4. http://www.ladylike.hr/vise/emocije/veze/reklame-u-raljama-seksizma-549
5. https://eige.europa.eu/resources/DisplayDCTMContent%205.pdf
6. https://www.coe.int/hr/web/human-rights-channel/stop-sexism
7. https://www.xxzmagazin.com/mame-uzdahe-plene-raspaljuju-mastu
8. Petričušić, A. (2013): Žene u medijima: Nevidljivost koja opstaje, http://www.libela.org/sa-stavom/4355-zene-u-medijima-nevidljivost-koja-opstaje
