Seksualno nasilje u braku kao nevidljiv zločin
Šta je uopšte nasilje i kako se ono definiše?
Svetska zdravstvena organizacija definiše nasilje kao “namerno korišćenje fizičke snage ili moći, pretnjom ili akcijom prema samom sebi, prema drugoj osobi ili prema grupi ljudi ili čitavoj zajednici, što bi moglo da rezultira ili povredom, smrću, psihološkim posledicama, nerazvijenšću ili deprivacijom.” Dok se na sajtu Autonomnog ženskog centra može videti definicija muškog nasilja nad ženama – svaki čin protiv ženine volje a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. S toga možemo reći da je to pokušaj dominacije jednog pola nad drugim, i to na štetu onog drugog. Nekada davno, u patrijarhalnim društvima ovo je bila ,,normnalna” i uobičajena pojava ali vremena se na sreću menjaju. Te se danas posmatra kao nešto što je nedopustivo. U Srbiji je prepoznato kao problem društva a ne samo žrtve, 2002. godine, članom 164. u Krivičnom zakonu. Kada je uvedena krivično pravna zaštita nasilja u porodici. Dok je porodičnopravna uvedena Porodičnim zakonom iz 2005. godine.
Da li je ono zbilja toliko rasprostanjeno?
Nažalost, podaci istraživanja ukazuju da jeste. Prema podacima istraživanja koje je Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, sproveo u saradnji s Viktimološkim društvom Srbije, više od 50% žena je nakon svog punoletstva bilo žrtva nekog oblika nasilja u porodici. Svaka druga žena je bila žrtva psihičkog nasilja, skoro svakoj trećoj je prećeno fizčki, a trećina je i pretrpela fizičko nasilje. Svaka peta žena je proganjana, a nešto manje od desetine žena je odgovorilo da su doživele seksualno nasilje. Međutim, vrlo je verovatno da su brojke za seksualno nasilje znatno veće zbog stida i straha žrtvi da govore o tome javno. Važno je napomenuti da je u pitanju bilo istraživanje nasilja u porodici u Vojvodini, te da je ono bilo prvo takve vrste na tim prostorima.
Šta tačno spada u seksualno nasilje?
Seksualno nasilje je svaki neželjeni seksualni čin ili pokušaj uključivanja u seksualni čin putem fizičkog, psihološkog ili emocionalnog zastrašivanja, npr. govoreći “da me voliš, imala bi seks sa mnom”. Iz rezultata ranije pomenutog istraživanja, vidi se da žrtve retko prijavljaju istraživačima da su doživele sekualno nasilje. Takođe, da se ono u najvećem broju slučajeva manifestovalo kao seksualni odnos protiv njihove volje. Važno je napomenuti da je ovo istraživanje pokazalo da neke žene nisu ni znale da je seksualno nasilje moguće u braku. Odnosno, one su verovale da moraju da pristanu na seksualne odnose sa svojim suprugom. Ovo je bitno istaći jer je prema podacima koje navoodi Autonomni ženski centar u čak 80% slučajeva seksualnog nasilja (bilo u porodici ili ne) u pitanju muškarac koga žena poznaje. Dodatni problem predstavlja činjenica da je i danas seksualno nasilje u partnerskim odnosima u maloj meri prepoznato kao nasilje. Međutim, seksualno nasilje jeste nasilje, bilo ono u braku (partnerskoj zajednici) ili van nje.
Kada govorimo o seksualnom nasilju u braku (partnerskim odnosima) onda se na to odnose: seksualni odnosi protiv ženine volje, silovanje ili pokušaj silovanja, prisiljavanje na gledanje porno filmova, dodirivanje intimnih delova tela i podvođenja.
Ukoliko si prepoznala nešto od ovoga kao nešto što ti se dešava, važno je da znaš da nisi kriva i da si uradila sve što je u tvojoj moći da preživiš. Čak i ukoliko nisi doživela seksualno nasilje, zamolila bih te da se vratiš na definiciju nasilja muškaraca nad ženama sa početka teksta. Te da je ponovo pročitaš i budeš iskrena. Ako doživljaš bilo koji vid nasilja u braku (psihičko, fizičko ili seksualno), znaj da nisi sama, ni prva i da postoje centri i organizacije koji će ti pružiti pomoć, ukoliko je zatražiš.
Ovo ne mora da bude tvoja priča i zato prijavi nasilje policji na broj: 192
011/2682-522 – Institut za sudsku medicinu – pregled, potvrda o telesnim povredama
Autorka: Laza Bezbradica
