Seksualno nasilje u okviru partnerskog odnosa

Tanja Adamović | 11. decembar 2020.

Seksualno nasilje u okviru partnerskog odnosa

Kada pomislimo na seksualno nasilje, mnogima se pred očima javjla slika mračne, puste ulice, devojke koja uplašeno korača brzim hodom, muškarca koji je prati, dobacuje joj, prisiljava je na seksualni odnos… Verovatno vam je ta scena poznata iz mnogih filmova, serija, knjiga, a ako ste žena, pročitavši prvu rečenicu, možda ste u glavi stvorile sliku neke ulice u svom kraju čije slabo osvetljenje vam noću uliva strah.

Da, ove scene se događaju, međutim, seksualno nasilje ima i mnogo drugih lica, a najčešći počinioci seksualnog, kao i svih drugih vidova nasilja prema ženama, su muškarci koji ih poznaju. To su, u najvećem broju slučajeva, sadašnji i bivši partneri. Zastrašujuće, zar ne?

Da li vam je neprijatno da razgovarate o seksualnom nasilju u okviru parterskog odnosa? Nažalost, mnogim ženama u Srbiji jeste, ali čini se i da sve više, pogotovo mladih ljudi, otvara dijaloge o ovo značajnoj temi.

Šta sve spada u seksualno nasilje?

Seksualno nasilje je bilo koji seksualni čin u koji se osoba* upušta protiv svoje volje, pod pretnjom sile, pod ucenama ili ako nije u mogućnosti da da potpuno svestan i entuzijastičan pristanak (ako je, na primer, pod dejstvom alkohola, lekova ili droga koji menjaju stanje svesti, ili zbog bilo kog drugog razloga nije u stanju da da pristanak na seksualni odnos). 

* U ovom tekstu biće reč o ženama koje trpe seksualno nasilje, ali to ne znači da se isto ne dešava i muškarcima.

Ako partner komentariše vaše telo na degradirajući način, pogotovo pred drugim ljudima,  iznosi detalje iz vašeg seksualnog života, umanjuje i ignoriše vaše potrebe kada se radi o seksu, to sve spada u seksualno iskorišćavanje. Isto se odnosi i na zahtevanje neuobičajnih seksualnih radnji od partnerke, na primer, da stupa u seksualne odnose sa drugim osobama, objektima ili životinjama. 

Verujem da bi vam sve ovo palo na pamet, ako pokušate da se prisetite šta sve spada u seksualno nasilje. Ali, da li ste znali da je  kontrolisanje reproduktivnih prava žene takođe vid nasilja? Ovo se najčešće ogleda u odbijanju muškarca da koristi prezervative ili zabrani partnerki da koristi neku drugu vrstu kontracepcije.

Seksualno nasilje se retko javlja kao jedini vid nasilja u vezi, obično se dešava zajedno sa psihološkim i fizičkim nasiljem. 

Digitalno seksualno nasilje u vezi

Mobilni telefoni i internet su neizostavni deo komunikacije partnera, pogotovo mladih. Ne iznenađuje podatak da su u toku pandmije COVID-19 mladi koristili telefone za komunikaciju sa prijateljima čak 65% više nego prethodnih godina, a uređaji se koriste i za održavanje romantičnih i partnerskih odnosa, pogotovo u situacijama kada partneri žive odvojeno. To ima svoje prednosti, međutim ima i tamniju stranu. Iako nema mnogo podataka o ovoj temi, možemo pretpostaviti da je u toku pandemije COVID-19, pored partnerskog nasilja u vezama osoba koje žive zajedno, došlo i do porasta digitalnog nasilja. 

Digitalno nasilje u vezi odnosi se na sve one vidove komunikacije putem telefona, interneta, SMS poruka, koji za cilj imaju da zastraše ili povrede partnera. Ovo nasilje se javlja u četiri oblika, a to su: kontrolisanje, uznemiravanje, nadgledanje i seksualna prinuda. Ovi vidovi nasilja obično nisu ograničeni na korišćenje uređaja, već se javljaju i kada se partneri vide uživo.  

Vrste digitalnog seksualnog nasilja možete da zapamtite kao tri P:

• Pritisak – odnosi se na pritiskanje i ubeđivanje partnerke da napravi i pošalje fotografije ili video zapise intimnog sadržaja.
• Ponižavanje – uključuje nedozvoljeno deljenje partnerkinih fotografija intimnog sadržaja. Ovakve fotografije se često dele sa prijateljima, a u nekim slučajevima se koriste kao osveta nakon prekida veze. 
• Pretnje – kada partner preti da će izvršiti silovanje kada se sledeći put vide uživo ili ako partnerka ne promeni ponašanje i slično. 

Kako seksualno nasilje u okviru partnerskog odnosa utiče na žrtvu?

Nasilje u okviru partnerskog odnosa je kompleksan fenomen koji ostavlja različite posledice po žrtvu. Ako u njemu postoji i seksualna komponenta, posledice mogu biti još drastičnije.

Kako možete prepoznati da neko trpi nasilje u vezi?

• Njeno/njegovo ponašanje se menja – Da li je osoba ranije bila otvorena, druželjubiva, a sada se povlači u sebe i izbegava razgovor? Možda menja temu svaki put kada se povede razgovor o seksu? Ili je počela značajno više da govori o seksualnim odnosima ili željama svog partnera i to nauštrb svojih interesovanja?
• Deluje potišteno – Nasilje u vezi često je praćeno depresijom, anksioznošću ili posttraumatskim stresnim sindromom, pa veliki broj osoba koji su mu izloženi ispoljava neke od simptoma ovih oboljenja. To su gubitak apetita, nesanica ili preterano spavanje, gubljenje interesovanja, nemogućnost da se obraduju, napadi panike… Da li vaša prijateljica za koju sumnjate da bi mogla biti u nasilnoj vezi deluje odsutno? Kao da ne uživa u momentima koje provodite zajedno? Ili otkazuje zakazana viđanja neposredno pre?  
• Problemi sa zdravljem reproduktivnih organa – U prethodne dve stavke navedeni su znaci zlostavljanja koji mogu biti povezani sa svim vrstama nasilja u vezi (emotivnim, fizičkim, ekonomskim, seksualnim), dok su problemi vezani za zdravlje reproduktivnih organa specifična posledica seksualnog zlostavljanja. Da li vam se drugarica žali na različite simptome, govori da treba da poseti ginekologa, a odlaže da to uradi? Možda je iskusila neželjenu trudnoću ili vam se poverila da je od partnera dobila polno prenosivu bolest?

NB: Važno je znati da nijedna od ovih stavki ne mora biti znak seksualnog ili bilo kog drugog tipa nasilja u vezi, ali ako se jave zajedno, treba obratiti pažnju.

Možda mislite: ,,Ok, ali šta ja mogu da uradim?”. Odgovor je: “Da budeš tu.”

Kako?

• Kada budete same na nekom mirnom mestu, na neosuđujuć način reci da si primetila njene promene u raspoloženju i/ ili ponašanju i pitaj da li se nešto događa.
• Ponudi joj priliku da ti odgovori, ali nemoj je pritiskati. Možda nije spremna da u tom trenutku razgovara o tome.
• Stavi joj do znanja da si tu za nju i da ćeš je rado saslušati kada bude spremna da se nekome poveri.
• Ohrabri je da potraži stručnu pomoć, a ukoliko ti je to prijatno, možeš ponuditi da odeš sa njom na prvi razgovor. 

Za kraj, zapamti da ako prolaziš kroz iskustvo seksualnog nasilja u vezi, nisi sama! U Srbiji i regionu postoji više organizacija koje se bave prevencijom nasilja nad ženama i koje rade sa osobama koje su preživele nasilje u partnerskom odnosu. Kontakte nekih od njih možeš pronaći ispod ovog teksta.

1. Autonomni ženski centar:

Program konsultacije za žene

Tel. 266 2222

Mail: tt@azc.org.rs

Kontakt osoba: Dragana Vujinović
https://www.womenngo.org.rs

2. SOS ženski centar:

Zakazivanje individualnog savetovanja: 

Tel.:  065/66 62 144 svakog radnog dana od 10h do 21h
SOS telefon: 021/ 422 740 svakog radnog dana od 18h do 22h
https://sosns.org.rs/sos-telefon/

3. Nacionalna SOS linija za žene žrtve nasilja:

Tel.: 0800-222-003, radi pod Centrom za zaštitu odajčadi, dece i omladine, Beograd

4. Policija:

Tel.: 0800-100-600 Prijava nasilja u porodici (00h-24h)

Hitni pozivi: 192

 Izvor 1:  Babović, M., Ginić, K. & Vuković, O. (2010) Mapiranje porodičnog nasilja nad ženama u Centralnoj Srbiji, SeConS  https://pescanik.net/wp-content/uploads/2018/05/Mapiranje_porodicnog_nasilja_prema_zenama_u_Centralnoj_Srbiji.pdf
Izvor 2: Campbell, J. C., & Soeken, K. L. (1999). Forced sex and intimate partner violence: Effects on women’s risk and women’s health. Violence against women, 5(9), 1017-1035.
Izvor 3: Hellevik, P. M. (2019). Teenagers’ personal accounts of experiences with digital intimate partner violence and abuse. Computers in Human Behavior, 92, 178-187.
Izvor 4: Mladenović D., Despotović V., Ostojić Z. & Jovanović M.,(2019), Edukacija mladih kao metod prevencije partnerskog nasilja, http://kcm.rs/test/
Izvor 5: Lindberg, L. D., Bell, D. L., & Kantor, L. M. (2020). The Sexual and Reproductive Health of Adolescents and Young Adults During the COVID-19 Pandemic. Perspectives on Sexual and Reproductive Health.
Izvor 6: Per Moum Hellevik, Teenagers’ personal accounts of experiences with digital intimate partner violence and abuse, Computers in Human Behavior (2018), doi: 10.1016/j.chb.2018.11.019  
Izvor 7: Tarzia, L. Women’s Emotion Work in the Context of Intimate Partner Sexual Violence. J Fam Viol (2020). https://doi.org/10.1007/s10896-020-00204-x