Seksualno nasilje u školi
- Britannica: „Nasilje, čin fizičke sile koji uzrokuje ili ima za cilj da nanese štetu.”
U oblike nasilja spada fizičko nasilje, psihičko nasilje, seksualno nasilje i seksualno unemiravanje.
Seksualno nasilje je bilo koji seksualni čin korišćenjem prisile. U seksualno nasilje spada bilo koje neželjeno dodirivanje ili prinuda na seksualne aktivnosti koje osoba ne želi. Prisutno je i u partnerskim odnosima, o čemu se malo govori.
Dr Marija Babović se u svom radu, koji se bavi seksualnim uznemiravanjem, osvrnula na istraživanje OEBS-a, koje konkretizuje seksualno uznemiravanje. Neki od oblika seksualnog uznemiravanja jesu:
- Neželjeno diranje, grljenje ili ljubljenje
- Neprikladni pozivi za izlazak na sastanke
- Nametljivi i uvredljivi komentari o izgledu
- Neprikladno posmatranje
- Slanje ili pokazivanje seksualno eksplicitnih slika, fotografija ili snimaka
- Dobijanje neželjenih seksualno eksplicitnih i uvredljivih mejlova ili poruka
Seksualno nasilje u školi
Seksualno nasilje i uznemiravanje je prisutno i u školi, a target čine deca. Nasilnik može biti odrasla osoba (nastavnik, učitelj ili bilo koji zaposleni), a može biti i učenik, što predstavlja vršnjačko nasilje. Neki od čestih oblika nasilja koji se javljaju među vršnjacima jesu neželjeni i neprikladni dodiri, uvredljivi komentari o nečijem izgledu i ismevanje nečijeg tela, neželjeno izlaganje pornografskim sadržajima i u najtežem obliku nasilja, silovanje. Žrtva nasilja može biti bilo kog pola i uzrasnog doba.
Žrtva retko prijavljuje nasilje i o nasilju se retko govori u školi, pogotovo ako je nasilnik osoba koja ima autoritet i koja je spremna to da iskoristi. Efekti koji ostaju kao posledica seksualnog nasilja jesu anksioznost, osećaj krivice, depresija, poremećaji ishrane, strah, problemi sa učenjem i drugo. U najboljem slučaju, žrtva svoje iskustvo poverava najboljem drugu, drugarici ili nekom odraslom kome veruje (nastavnik, starešina, roditelj). Odsustvo reakcije i zaštita učenika je upravo ono što decu obeshrabruje da prijave nasilje. Deca strahuju i od ismevanja i omalovažavanja, što nikako ne sme da bude slučaj kada se govori o nasilju.
Najčešći pokazatelji da je neko dete žrtva seksualnog nasilja jesu: modrice, promene u raspoloženju, promena u načinu ishrane, nedovoljna koncentracija, povučenost, bolovi u određenom delu tela, simptomi stresa i straha, izlivi besa i drugo.
Zaštita i prevencija
Zaštita dece je obavezna i podrazumeva prepoznavanje nasilja i snošenje odgovornosti. Nasilnik mora adekvatno da bude kažnjen za svoja dela. Prepoznavanje nasilja i prevencija je najbolje rešenje koje će učenicima dati osećaj sigurnosti.
O nasilju mora otvoreno da se govori u školi, a seksualno nasilje mora biti najstrože kažnjeno. Obrazovne institucije su u obavezi da učenicima predoče prava i omoguće zaštitu. Vaspitanje o seksualnosti ne sme biti tabu tema, a roditelji su u obavezi da prate ponašanje svoje dece i da ih edukuju o svojoj seksualnosti. Deci manjeg uzrasta mora se predočiti da niko ne sme da im dira telo i da o nasilju treba uvek otvoreno da govore.
Onog trenutka kada dete prijavi nasilje roditelju ili socijalnom radniku, oni su dužni da dalje sprovedu potrebnu proceduru. Ako se seksualno nasilje dešava u školi ono mora biti prijavljeno direktoru škole.
Autor: Anđela Ivanović
