Šta znače datumi u „16 dana borbe protiv nasilja nad ženama“?

Ana Pataki | 25. novembra 2020.

Šta znače datumi u „16 dana borbe protiv nasilja nad ženama“?

Svake godine od 25. novembra do 10. decembra, svet obeležava “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, ukazujući na značaj teme koja se obeležava u 100 zemalja, preko 1700 organizacija, koje svoju misiju i viziju oslanjaju na ovu problematiku. 

Ipak, baviti se ovom kampanjom, ne može bez početka, bez datuma koji predstavljaju vremenski okvir za nju. Beba dok uči da hoda, mora napraviti prvi korak. Dok dete uči da jede samostalno, prvo koristi prste, pa tek potom kašiku. Bavljenje problematikom nasilja nad ženama, traži poznavanje osnovnih istorijskih činjenica na ovu temu, što je bila osnovna postavka ovog teksta.

Pa, krenimo redom:
Bilo koji početak kampanje obično bude pompezno najavljivan, oblikovan jarkim bojama, šarenim balonima, presecanjem svečane vrpce i slično… Ovo nije TAKVA kampanja. Ovo je kampanja podizanja svesti, da nasilje nije privatna stvar koja se dešava “u svoja četiri zida”, da je svako neprijavljivanje nasilja krivično delo koje prepoznaje Krivični zakonik, te da vaše ćutanje na buku u komšiluku nije usluga nikome. 

Odbrojavanje može da počne: 

25. novembar – Dan eliminacije nasilja nad ženama

Ova godina nije kao prethodne. Čak i pre pandemije izazvane koronavirusom, nasilje nad ženama i devojkama je poprimalo proporcije pandemije. Prema podacima UN women, 243 miliona devojaka i žena su bile žrtve nasilja svojih partnera u prethodnih godinu dana. U međuvremenu, isti izvori navode da je manje od 40% žena koje su imale ovo iskustvo, tražilo pomoć ili prijavilo nasilnike. 

Sam 25. novembar je izabran za početak kampanje u znak sećanja na sestre Mirabel (Patria, Minerva i Maria Teresa) koje su ubijene po naredbi diktatora Rafaela Truhilja u Dominikanskoj Republici 1960. godine, zbog svojih političkih stavova i suprotstavljanja vođenju države kako je to video Truhiljo. 

Na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba, ovaj datum je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, a službeno je potvrđen Rezolucijom 54/134 Ujedinjenih nacija 1999. godine. 

1. decembar – dan podizanja svesti o HIV/AIDS 

Ovaj datum predstavlja priliku da se ljudi ujedine u borbi protiv HIV-a, pokažu podršku ljudima koji žive sa virusom i sete se onih koji su bitku izgubili. 

Prvi put je obeležen 1988. godine, prvi je ikada globalni dan zdravlja. Iako je nauka napredovala u terapiji HIV i zakonska regulativa radi u cilju zaštite osoba koje žive sa HIV-om, ipak se ne zna dovoljno o zaštiti sebe i drugih, uz stigmatizaciju i diskriminaciju obolelih, što je i dalje realnost za njih. 

Uvršten u kampanju “16 dana…”, ovaj datum služi da podseti globalnu javnost, uz donosioce odluka, da HIV nije nestao, da postoji potreba za sredstvima, da se podigne svest i pobede predrasude, kako bi se poboljšao sistem obrazovanja o bolesti i uslovima života obolelih. Iako je ovaj datum jedinstven jer je posvećen samo jednoj bolesti, mora se o njoj razgovarati i tokom ostatka godine. 

6. decembar – Nacionalni dan sećanja i akcije protiv nasilja nad ženama u Kanadi

Ovaj datum je izabran kao dan sećanja na “Masakr na Univerzitetu u Montrealu”, kada je Mark Lepin ušao na predavanje, razdvojio žene od muškaraca i započeo rafalnu paljbu puškom. Tom prilikom je ubijeno 14 žena, ranjeno 10 muškaraca i četiri žene, da bi nakon 20 minuta pucnjave po kampusu, izvršio samoubistvo puškom. U toku masakra, svedoci su čuli njegovu izjavu da se bori “protiv feministkinja” iako je u oproštajnom pismu navedeno da je prvenstveno motiv bilo samoubistvo. “Dan bele trake”, kako se zove u Kanadi, sačuvan od zaborava odlukom Parlamenta, promenio je način reagovanja policije u ovim i sličnim situacijama, pooštrio regulativu kada je u pitanju nošenje oružja i zaštita žena od nasilja. 

10. decembar – Dan ljudskih prava 

Prvi, sveobuhvatni dokument zaštite ljudskih prava – Univerzalna deklaracija ljudskih prava, potpisana je 1948. godine i nakon dve godine, usvojena na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Cilj je bio da se prvi put u istoriji čovečanstva proklamuju zajednički standardi ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi i nacije sveta. 

Od neprikosnovenog prava na život, slobode okupljanja, zaštite podataka o ličnosti, do neotuđivog prava raspolaganja svojim telom – sve su postulati koje je Univerzalna deklaracija ljudskih prava uvrstila, a nacionalno zakonodavstvo članica Ujedinjenih nacija dalje usvojilo, ratifikovalo i primenilo unutar granica zemalja. 

Od naročitog je značaja Konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope, koja je doneta 1950. godine, ne samo sa ciljem zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda, već zbog postavljenog mehanizma nadzora nad ostvarivanjem i zaštitom pomenutih prava. 

“Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status”.

Osnovni cilj kampanje je da se spreči dalje nasilje nad ženama i devojkama. Nasilje nikad ne spava, ne treba da odmara ni borba protiv nasilja. Zbog toga je ovogodišnja kampanja UN Women sačinjena iz nekoliko tačaka: 

  • Omogućiti hitno i fleksibilno finansiranje organizacija koje se bore protiv nasilja, kao prva tačka javljanja žrtava nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima. 
  • Podržati ustanove zdravstvene i socijalne zaštite u dužnosti brige za žrtvama porodičnog i partnerskog nasilja, kako bi ostali pristupačni, naročito onima koje su pripadnice marginalizovanih društvenih grupe (seoske žene, pripadnice romske nacionalne zajednice, seksualne radnice…)
  • Obezbediti prioritetnu važnost službama koje pružaju usluge pomoći i podrške žrtvama nasilja, kako bi ostale otvorene i pristupačne.
  • Dati prioritet odgovoru policije i pravosuđa na prijavu rodno zasnovanog nasilja. 
  • Dodeliti preventivnim merama pravo mesto 
  • Prikupiti podatke samo u slučaju ako je zaista potrebno, sa ciljem unapređenja usluga i programa, kao i etičkih, odnosno bezbednosnih standarda. 

Kako se Srbija bori sa nasiljem nad ženama? 

Posao na podizanju svesti o značaju borbe protiv nasilja nad ženama je stalan. Iako postoji Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, nasilje u Srbiji opstaje. Prema statistici koju vodi Ministarstvo za pravdu, u julu 2020. godine je prijavljeno 1953 žrtve nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Sa druge strane, zvaničnih podataka o broju žrtava femicida (nasilja zasnovanog na osnovu pola) nema – vodi se evidencija iz medijskih izveštavanja, pošto zvanična statistika ne postoji.

Kampanja “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” je samo početak, ali dobar, da svih 365 dana budu posvećeni edukaciji, smanjenju i eliminaciji nasilja nad devojkama i ženama. 

Ana Pataki
Master sociološkinja

Više Aninih tekstova i informacija o njenom aktivizmu možete pronaći na njenim profilima:

Instagram: @zakomplikovana

Facebook: Ana Pataki

Twitter: @zakomplikovana

  1. Izvor: Autonomni ženski centar Beograd: “16 dana borbe protiv nasilja nad ženama”, datum pristupanja: 24.11.2020. godine
  2.  Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava, datum pristupa 24. novembar 2020. godine
  3.  Izvor: UN Women, datum pristupa: 24. novembar 2020. godine

partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri