U dvorcu tuge – princeza Dajana
Dajana, princeza od Velsa, već decenijama je uzor i inspiracija ženama širom sveta upravo zbog svog jedinstvenog karaktera, iskrenosti, humanitarnog rada i hrabrosti.
Smelo je govorila o svom privatnom životu, problemima sa kojima se suočavala dok se uklapala u kraljevsku porodicu i o nesrećnom braku sa princom Čarlsom što je opčinilo i zaintrigiralo javnost na razne načine, pogotovo što nijedan član kraljevske porodice nije govorio tako otvoreno o onome što se dešava van tuđih pogleda.
Nakon što je postala princeza, njen život je poprimio skroz drugačiju notu. Uvek je bila pod lupom javnosti i vremenom je postala toliko obožavana da je to čak stvorilo ljubomoru kod njenog muža. Nesrećni brak je veoma uticao na Dajanu i njeno celokupno zdravlje, a imala je samo 20 godina kada je stupila u njega, dok je Čarls 13 godina stariji. Njih dvoje se nisu međusobno razumeli i bili su previše različiti. Ubrzo nakon venčanja shvatila je da nema podršku nikoga iz porodice, ni od muža, i da se od nje očekuje samo da se trudi da bude svima dopadljiva, da poštuje pravila i da bez ičije pomoći već zna da se ponaša i postupa besprekorno. Čarls je postajao sve nezainteresovaniji i hladniji prema njoj, što je dovodilo do čestih svađa i takmičenja koja su se vodila i u javnosti kasnije, pri njihovom razvodu. Imao je tajnu vezu sa njegovom sadašnjom ženom Kamilom sve vreme dok su on i Dajana bili u braku. Dajana je bila svesna toga i najviše ju je povređivalo kada bi joj Čarlsovi prijatelji i saradnici govorili da umišlja i da su oni samo jako dobri i bliski prijatelji. Njena uloga je bila da bude lepa princeza i poštuje protokole, niko od nje nije želeo da iznosi svoje želje i stavove ili da se na bilo koji način buni, ali je ona upravo to radila i zato predstavljala pretnju drugima.
Sve ove okolnosti su dovele do toga da je Dajana bila jako nesrećna i usamljena. Imala je probleme sa depresijom i bulimijom, često su je članovi porodice prozivali ludom i sva svoja osećanja i unutrašnje borbe morala je da krije i sama da se nosi s njima usled toga što nije imala sa kim da ih podeli. Godinama je patila od bulimije, a rekla je da je jedan od pokretača bio upravo komentar njenog muža kada ju je uhvatio oko struka i rekao da je malo bucmasta. Potom je u tome nalazila vid kontrole i oslobađanja od napetosti. Kada je javno progovorila o tome, mnoge žene su joj slale pisma zahvalnosti jer im je pomogla da se ne osećaju same u svemu tome i potraže pomoć. To je bilo posebno značajno jer se u to vreme nije uopšte puno govorilo o poremećajima ishrane. Dajana se izlečila uz stručnu pomoć, a mnogo su joj pomagale knjige koje je čitala o tome da bolje razume svoj problem, iako je sve to morala da krije od drugih. Takođe je javno govorila o važnosti mentalnog zdravlja i zalagala da to ne bude „tabu“ tema.
Dajana je bila posebna po svojoj intuitivnosti, humanosti i empatiji prema drugima. U tome je videla svoju svrhu i osećala se najkomfornije kada se bavi dobrotvornim radom. Govorila je o svojoj sposobnosti da nekome „zaviri u dušu“ čim ga prvi put sretne. Volela je da bude uz bolesne ljude, pogotovo one koji su na samrti i stalno je odlazila u bolnice. Mnogo je volela decu. Bavila se pitanjima HIV-a i side, borbom protiv zlostavljanja žena, bolestima zavisnosti, beskućnicima i siromašnima i borbom protiv upotrebe nagaznih mina. Takođe je bila uključena u organizacije koje su se bavile obolelima od raka i drugih bolesti i u britanski Crveni krst. Međutim, princeza je tokom svog života bila više definisana svojim izgledom, a ne njenim dostignućima. Nju su posmatrali kao Čarlsov trofej, dok je ona sama bila veoma ambiciozna mlada žena koja je imala veliku želju da postane ambasador, između ostalog.
Nakon razvoda sa princom Čarlsom doživela je ogroman napad medija, vodila se kampanja protiv nje, u koju je i princ bio uključen. Mediji su se od toga da je obožavaju, okrenuli protiv nje i pratili svaki njen korak kako bi mogli da je kritikuju, da li zbog toga kako je obučena ili nekih drugih, većih stvari. Od tad je dobila etiketu nestabilne osobe kakvom je i dan-danas ljudi nazivaju, mada niko od njih nije pomislio šta bi uradio i kako bi se poneo u njenoj situaciji. Ali je ona želela da uzme život u svoje ruke posle toliko mučnih godina i hrabro se držala sve vreme. Kao želju da se potvrdi i ispriča svoju stranu priče je zajedno sa Endru Mortonom radila na knjizi „Dajana: Njena ispovest”, koja je izazvala veliki šok i u palati i u javnosti. Mada, tek tada se ona napokon osećala slobodno jer nije više sve morala da drži u sebi. Njena iznenadna smrt je izazvala ogromnu tugu među ljudima, a njena dela i zalaganja izazivaju poštovanje i predstavljaju veliku inspiraciju.
Dajana jeste bila princeza i veoma poznata ličnost i sa te strane ne možemo baš da se poistovetimo sa njom. Ali je činjenica da su stvari kroz koje je ona prolazila kao žena, nešto sa čime se sve žene susreću. Njena dela su potcenjivana jer se sva pažnja obraćala na njenu lepotu, njen izgled su svi otvoreno komentarisali i smatrali da imaju to za pravo, od svog muža je trpela različita omalovažavanja jer je bila uspešnija od njega, pravljena je ludom i terana da se samo preispituje iako je bila sigurna u muževljevu aferu. Pritom, smatrano je iole prihvatljivim što je on imao ljubavnicu, iako bi ženu za nešto takvo mnogo strože osudili. Međutim, i pored svega što joj je život priredio, značaj i ljubav koju je širila ljudima nisu ostali nezapaženi, pa je njena priča i dalje veoma aktuelna tema.
“PEOPLE THINK THAT AT THE END OF THE DAY A MAN IS THE ONLY ANSWER. ACTUALLY, A FULFILLING JOB IS BETTER FOR ME.”
Princess Diana
Izvor: Endru Morton, „Dajana, njena ispovest”
Autorka: Milica Babić
