TikTok je u poslednje vreme postao jedna od popularnijih društvenih mreža. O ovome svedoče i podaci da je od 680 miliona korisnika (koliko ih je bilo u prošlih nekoliko godina), rano tokom 2021 broj skočio na 1.1 milijardu korisnika (Wallaroo Media).
Šta je TikTok?
Drugačiji od ostalih mreža, ova platforma je kada se pojavila postala prava zabava za mnoge ljude. TikTok je platforma za kreiranje video kontenta u dužini od 60 sekundi. Ključni su trendovi na TikToku. Od hiperseksulaizovanih plesova do postavljanja ispovesti o borbi sa različitim traumama, mentalnim poremećajima itd. Pored ovoga što ovo stvara pogodnu klimu za romantizovanje istih, ovo takođe može negativno uticati na sliku i na način na koji se priča o ovim stvarima. U najidealnijem svetu TikTok bi bio platforma koja bi pomogla destigmatizaciji mentalnih poremećaja ili prihvatanju ljudi sa svim njihovim nesigurnostima i strahovima. Međutim, pokazalo se da je ova društvena mreža možda najtoksičnija od svih. Osim ukoliko ste samo posmatrač jako je teško izbeći negativne komentare usled toksičnosti same publike. Tako da bilo da snimate sebe kako izvodite neki ples ili otvarate svoju dušu o lošem detinjstvu, vrlo lako možete postati meta drugih korisnika. U “cancel culture” dobu, dovoljno je da kažete jednu pogrešnu reč ili da napravite “pogrešan potez” za koji će se saznati i preti vam opasnost da budete napadnuti od strane svih korisnika TikToka. Pokazalo se da ljudi vrlo često ostavljaju negativne komentare na sadržaje na ovoj mreži. Ono što verovatno doprinosi ovome je nešto što je vezano za specifinčnost TikToka. Naime, kod svih ostalih društvenih mreža algoritam će posle nekog vremena, vašeg korišćenja iste, početi da vam preporučuje stvari po onome što ste označili kao zanimljivim. Međutim, to na TikToku nije slučaj. Čak i posle dužeg korišćenja aplikacija će vam izbacivati različite sadržaje nevezano od toga da li bi vam se svideli ili ne. Ono što je posebno problematično jeste to što često nećete znati da li vam se video sviđa dok se on ne završi.
Uticaj TikToka na samopouzdanje i sliku o sebi?
Pokazalo se da nema povezanosti između slabog samopouzdanja i korišćenja TikToka. Premaa istraživačima ovo ukazuje da je TikTok eksterni faktor a ne glavni koji uzrukoje slabo samopouzdanje kod adolescenata već da ono nastaje usled straha da se probaju nove stvari. (Savira et al, 2022). Rezultati su pokazali da intenzitet korišćenja TikToka nema uticaja na samopuuzdanje zato što je ono na tom uzrastu više zavisno od akademskih postignuća, uticaja koji pojedinac ima u grupi i sopstvenog identiteta. Pokazalo se da korišćenje društvenih mreža kao što je TikTok omogućava mladima da se sa više samopouzdanja socijalizuju u društvu (Dewi, Putri, Nugraha, Haqi, 2020). Međutim, takođe se pokazalo da se sa upotrebom društvenih mreža povećava i nivo depresije kod osobe. Depresija je izazvana zbog socijalnih razlika i poređenja sebe sa drugim korisnicima društvenih mreža što potencijalno može dovesti do negativnog pogleda na sebe i nepoverenja u sebe (Azis, 2020).
Neka druga istraživanja objaljena u naučnim radovima su pokazala da TikTok ima sledeće negaivne posledice: TikTok Sindrom, seksualno uznemiravanje, lenjost (za učenje), ne slaganje sa okruženjem i slabo samopouzdanje. Svakako bi naredna istraživanja morala da istraže koju su interni uzroci niskog samopouzdanja i koji faktori na njega utiču. Iako neke naučne studije nisu potvrdile da postoji veza to ne znači da ona ne postoji, već da se o njoj ne možete govoriti na osnovu rezultata. U svakom slučaju treba briti oprezan jer psiholozi već sve vokalnije upozoravaju da snimanje konteta radi lajkova, takozvano pecanje komponenanta, koje je prisutno na ovoj društvenoj mreži, može biti kobno za mentalno zdravlje osobe.
Autorka: Lara Bezbradica