Ženska strana medalje
Segregacija društva na osnovu polne razlike je nešto što je aktuelna tema vekovima i ona je prožeta u svim sferama i delatnostima ljudskog života, pa tako i u sportu. žene su decenijama morale da se bore za jednaka prava u sportu, čak i da ostvare pravo učestvovanja na Olimpijskim igrama.
Po prvi put, žene učestvuju na modernim Olimpijskim igrama u Parizu 1900. godine, iako se to nije nikako dopadalo osnivaču modernih Olimpijskih igara Pjeru de Kubertenu. Pjer de Kuberten je Olimpijske igre opisivao kao ceremonijalno slavlje muške atletike, prema tome žene su dugo morale da se bore protiv predrasuda da neke discipline premašuju sposobnosti “slabijeg pola” i da neke discipline prosto nisu primerene ženama iz estetskih razloga. Jednom prilikom osnivač modernih Olimpijskih igara je izjavio “žene na Olimpijskim igrama? Nepraktično, nezanimljivo, nespretno i ne oklevam da dodam neprimereno.”
Polna razlika tada, sprečavala je žene da uopšte učestvuju na Olimpijskim igrama i sportskim događajima i da ostvaruju značajnije rezultate, te svojim uspesima upišu ime u istoriju sporta, međutim danas su stvari malo drugačije.
Prošle godine, održane su 32. letnje Olimpijske igre u Tokiju i moto prošlogodišnjih olimpijskih igara bila je ravnopravnost, pa baš u skladu sa porukom najvećeg sportskog takmičenja, Tokijo je oborio rekord u broju učesnica na Olimpijskim igrama. Sve više sportiskinje dobijaju na značaju u sportskoj zajednici, što se može videti po procentu. 48,3% takmičarskih mesta u Tokiju zauzele su žene. Takođe u skladu sa porukom ovogodišnjih igara RAVNOPRAVNOST na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara zastave zemalja učesnica nosila su dva izabrana predstavnika, sportistkinja i sportista, te ujednačeni, ravnopravni i zajedničkim snagama nosili su ponosno zastave svojih zemalja.
Velika pomoć u pisanju i realizaciji ovog teksta bio mi je Petar Jaksić veoma uspešan i talentovan vaterpolista VK Partizan i deo juniorske vaterpolo reprezentacije Srbije, sa kojom je nedavno postao šampion sveta! Kako bi ovaj tekst dobio potpun smisao, pitala sam Petra šta on misli o položaju devojčica, devojaka i žena u sportu i koji su njegovi stavovi.
šta misliš da li postoje muški i ženski sportovi ili je sport nepodložan rodnoj raspodeli?
Sport je sport, ne delim ga na muški i ženski.
Kao sportista šta misliš o stereotipu, devojka koja se bavi sportom je “muškobanjasta”?
Mislim da je to stereotip i da nema veze sa realnošću.
Uprkos sve većoj jednakosti između muških i ženskih takmičara u takmičenju od rekreativnog pa do vrhunskog nivoa, da li si se susreo ili imao priliku da prisustvuješdogađaju gde je devojčica/ devojka kao takmičarka bila na neki makar i mali način unižena u odnosu na dečaka/ momka ili još bolje da pitam pošto se bavišvaterpolom, koji važi za grub sport, iziskuje mnogo snage, da su rekli osobi ženskog pola ne možeš da se baviš vaterpolom ili nisi za vaterpolo, jer si devojčica?
Čuo jesam, ali nisam prisustvovao takvom događaju.
U Tokiju su gimnastičarke Nemačke nosile drugačiju opremu od uobičajenih trikoa, nosile su kombinezone sa dugim nogavicama u cilju iskazivanja nezadovoljstva zbog seksualizacije sporta. Da li smatraš da sportiskinje sa opravdanim razlogom traže pravo da se na njih gleda kao na sportistkinju, a ne na stvar, seksualni objekat ili pak preteruju u tome?
Slažem se u potpunosti sa njihovim zahtevima.
Da li imaš neku poruku, motivacionu misao, reč podrške za devojčice, devojke koje se bave sportom?
Nikada ne odustajte od svog cilja
AUTORKA: Branka Radaković
