Evropska nedelja prevencije raka grlića materice – “Razgovor u doba korone”

Ana Pataki | 25. januara 2021.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice – “Razgovor u doba korone”

Tekst originalno objavljen pod nazivom U susret Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice na blogu Zakomplikovana u borbi protiv vetrenjača

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice ove godine se obeležava od 18. do 24. januara. Nekoliko godina unazad se bavim ovom temom, te sam tim povodom organizovala još jedan “Razgovor u doba korone” na Zoom-u.

Pandemija izazvana korona virusom stavila je u drugi plan sve teme, iako zbog toga one ne gube na važnosti; značajno je obeležiti ovu nedelju čiji je cilj podizanje svesti i ukazivanje na rizike koje sa sobom nose infekcije izazvane humanim papiloma virusom, a pre svega, na rak grlića materice.

Razgovarala sam sa teoretičarkom Marijom Ratković, predsednicom Centra za biopolitičku edukaciju “Biopolis” i autorkom knjige Ispod majice, dr Predragom Đurićem, specijalistom medicine u oblasti epidemiologije i doktorom medicinskih nauka u oblasti javnog zdravlja i Goricom Nikolin, novinarkom portala 021.rs.

Prvo pitanje je upućeno Mariji Ratković koja je iz ličnog iskustva i prolaska kroz intervenciju i lečenje, motivisana da svest o bolesti podigne na viši nivo, osnovala “Biopolis” i koristeći svoje prisustvo u medijima i javnosti, insistira na značaju prevencije i sistemskog rešavanja problema koje izaziva humani papiloma virus. 

Osim svakodnevnog aktivizma, svoj autoritet je iskoristila i na mestu pomoćnice gradonačelnika Šapca, kako bi se donela Odluka o finansiranju programa preporučene aktivne imunizacije protiv oboljenja izazvanih humanim papiloma virusima, jer osim same bolesti, problem je taj što prevencija protiv uzrokovanih oboljenja izazvanih HPV može biti rešena vakcinom koja je uvedena u kalendar imunizacije, ali je na spisku “preporučene” imunizacije, koja se ne finansira iz budžeta Republike Srbije.

Marija je ukazala da je vrlo bitno vratiti u fokus vakcinu protiv humanog papiloma virusa, čija je cena oko 100 evra, kao i insistirati na prevazilaženju pravnih problema koji otežavaju imunizaciju o trošku države. Jedan od predloga je da se nabavka vakcina izvrši iz sredstava lokalnih samouprava, odnosno, kao imunološki lekovi koji predstavljaju neku vrstu zdravstvenog prioriteta. Marija smatra da lek protiv raka može da bude jedan od prioriteta, s obzirom na Nacionalnu strategiju borbe protiv raka, i da može biti finansiran od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Programi imunizacije ne znače samo kupovinu vakcine, već i procenu kohorti (svi koji su se izjasnili za vakcinaciju protiv COVID-19, na primer) – procene koje ne moraju biti tačne, ali su korisne zbog planiranja zaštite svih koji se izjasne, bez gomilanja količine lekova koji bi se nabavio. 

Pitanje programa podrazumeva i praćenje rezultata, jer program nije nešto što je isto u svakoj zemlji, u svakom gradu. Ono što je značajno, odnosi se na praćenje rezultata – da li je potrebno proširenje ciljne grupe, da li postoji interesovanje u drugim grupama – od čega zavisi i dalji rad. Pandemija izazvana koronavirusom je poremetila rad svakog od Instituta za javno zdravlje, zbog čega su aktivnosti stopirane ili odložene. Potreba je za nastavkom aktivnosti, budući da postoje i limiti aktivizma lokalne samouprave po pitanju inicijative na ovu temu. Pandemija je uticala i na sekundarnu prevenciju, odnosno, organizovanje skrining pregleda kojim je obezbeđeno rano otkrivanje predkanceroznih i kanceroznih promena na grliću materice. 

Na samom kraju svog obraćanja, Marija je ukazala da smo svesne svega, ali da ne možemo dozvoliti da se zbog pandemije koja traje već godinu dana sve ostale aktivnosti u pravcu zaštite zdravlja žena zaustave. Razgovor je i dalje neophodan, kao i ukazivanje na temu u javnosti. Potrebno je stalno podsećanje da je važno sprovoditi preglede, kako Institutima za javno zdravlje, tako i ženama pojedinačno.

Nakon što je prenet odgovor iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kako je vakcina protiv humanog papiloma virusa na listi “preporučene” imunizacije, te zbog toga nema razloga za kupovinu iz sredstava republičkog budžeta, pitala sam dr Đurića da kaže nešto više o utemeljenosti tog stava, kao i uopšte o značaju imunizacije protiv humanog papiloma virusa. 

Dr Predrag Đurić je ukazao da je “problem” sa prevencijom taj što se rezultati vide tek nakon niza od nekoliko decenija, zbog čega se donosioci odluka češće odlučuju za finansiranje nečega što je vidljivo i daje rezultate odmah.

Čak su u medijima zastupljeniji prilozi koji prikazuju otvaranje odeljenja, kupovinu uređaja i aparata, ali nemamo iskustvo da neko od predstavnika vlasti izjavi i najavi početak kampanje skrining pregleda – jer su rezultati daleki, oni se dešavaju u budućnosti, te je prilično nepopularno.

Prevencija ipak mnogo manje košta od svih drugih vidova zdravstvene zaštite. Dijagnostika, terapija, rehabilitacija, čak i indirektni troškovi u smislu odsustva sa posla, gubitak godina zdravog života i posledice na mentalno zdravlje, kao i na porodicu obolele – sve je teško izraziti kroz finansijske parametre, ali to su i dalje indirektne posledice koje “koštaju” obolelu i društvo, više nego što košta prevencija.

Taj začarani krug mogu sprečiti samo inicijative koje zagovaraju značaj prevencije i njeno finansiranje. Aktuelna pandemija je učinila očiglednim nešto za šta nismo imali dovoljno argumenata, a to je da je nemoguće naći sredstva za finansiranje bilo čega u zdravstvu dok se čeka sticanje uslova da se zadovolje procedure. Pandemija je pokazala da se način i novac mogu pronaći u roku od jednog dana, vrlo lako se svi uslovi mogu učiniti fleksibilnim da se cilj ostvari.

Dr Đurić je ukazao da vakcina protiv humanog papiloma virusa, kao i sve vakcine, predstavlja najdelotvorniju meru sa ciljem zaštite zdravlja. Vakcinacija je mera koja se sprovodi već dva veka, ali ekspanziju dobija posle Drugog svetskog rata, protiv klasičnih zaraznih bolesti, odnosno, onih koje imaju “veći epidemijski potencijal”.  Neke od njih, iako su zarazne, nemaju rizik od širenja na nivo epidemije, te se na imunizaciji, nažalost, ne insistira. Doktor Đurić je pomenuo da u svetu postoji praksa vakcinisanja protiv bolesti, koju Srbija ne primenjuje, kao što su hepatitis A, varičela. Ova kampanjska praksa i pokušaji vakcinacije protiv humanog papiloma virusa, još uvek nemaju dovoljan obuhvat.

Složen proces sprovođenja vakcinacije, čak i u “mirnodopskom dobu” po mišljenju dr Đurića je dovoljno kompleksan, ako se samo pogleda stav struke, obezbede sredstva za nabavku dovoljnog broja doza vakcine i postoji interesovanje ciljne grupe da vakcinu primi. Još jednom, dr Đurić je podvukao da se ceo proces može pojednostaviti, ukoliko postoji dobra volja svih aktera da se aktivnosti sprovedu, pronađe način za finansiranje nabavke vakcine – to smo naučili iz iskustva sa pandemijom koronavirusa. 

Deo vakcina je nabavljen projektnim finansiranjem, izdvojenim sredstvima na osnovu inicijative Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za demografiju i populacionu politiku. Dom zdravlja Novi Sad je dobio doze za vakcinaciju devojčica uzrasta od 12 do 14 godina, dok je Institut za javno zdravlje Vojvodine raspolagao dozama za vakcinaciju devojaka uzrasta između 15 i 18 godina. Na osnovu teksta sa portala 021.rs “Razgrabile se HPV vakcine za starije devojčice u Novom Sadu, apel lekara na roditelje da dovedu mlađe na vakcinu” koji je objavljen u oktobru 2020. godine, postavila sam pitanje novinarki Gorici Nikolin, kakva je svest o ovoj temi u javnosti i da li se lako dolazi do informacija kada je u pitanju imunizacija protiv humanog papiloma virusa.

Gorica je pomenula da dostupnost informacija zavisi od spremnosti za saradnju sagovornika i sagovornica na određenu temu. Godinama je pokušavala da postavi pitanja nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali nije uspela. Najviše saznanja je ipak stiglo iz Insitituta za javno zdravlje Vojvodine, pre svega, od direktora, prof. dr Vladimira Petrovića, koji je isticao napore u zagovaranju potrebe vakcinacije i insistiranju da se kampanja pokrene. Najčešći odgovor da se to ne desi, bio bi da “nema para”, iako je proverljiva svaka izjava ministra Lončara koji poziva na vakcinaciju i skrining preglede žene, a nemaju svi finansijske uslove da to i obave. Govorimo o temi koja je vrlo važna, spašava živote, ali nemamo sistem države kojoj plaćamo zdravstveno osiguranje da nam obezbedi uslove da to i uradimo, za naše najmlađe – jer su u pitanju devojčice od 12 do 18 godina.

Tekst je pokazao da je svest na višem nivou, jer su mlađe generacije roditelja bolje informisane i otvorenije prema svemu, iako i dalje postoji otpor. Vakcine su iskorišćene u grupi devojčica između 15 i 18 godina, a ostatak je raspoređen da svi dođu na red.

Novinarska struka ima ozbiljan problem sa lažnim vestima, teorijama zavere i verovanju svemu što se piše na društvenim mrežama, kao što je Facebook, posebno kad je ovako osetljiva tema u pitanju, te postoji rezerva kod objavljivanja baš svake informacije. Pozitivna vest je što interesovanje za vakcinaciju postoji i raste, a iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine je krajem 2020. godine stiglo uverenje da će nastaviti na insistiranju nastavka kampanje i nabavci nove količine doza vakcine.

Gorica Nikolin je ukazala da je na svakom od nas da nastavimo sa insistiranjem na ovoj temi jer raste interesovanje i volja za vakcinacijom dečaka i devojčica. Praksa je pokazala da postoje načini da se novac pronađe, budući da nekim roditeljima predstavlja ozbiljan izdatak, a istovremeno su kupovana različita sredstva i aparati. Ovo može biti siguran način da sprečimo ružnu statistiku na koju se svi zgražavamo, a državni organi rade vrlo malo da se ti brojevi smanje. Preporuka je da se svi vode pozitivnim primerima aktivnosti koje su sprovodili Kabinet ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradska uprava za zdravstvo. 

U samom zaključku, dogovorili smo da iskoristimo sve resurse i mehanizme sa ciljem podizanja svesti u javnosti o ovoj temi, da se sa kampanjskog i projektnog pređe na sistemsko i sistematsko finansiranje imunizacije protiv humanog papiloma virusa, jer tako svako od nas može donositi odluke u interesu sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih najbližih. Promena crne statistike, sa obolelih 1600 i umrlih 500 žena svake godine u Srbiji, je posao koji ne prestaje. 

Ana Pataki
Master sociološkinja

Više Aninih tekstova i informacija o njenom aktivizmu možete pronaći na njenim profilima:

Instagram: @zakomplikovana

Facebook: Ana Pataki

Twitter: @zakomplikovana

partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri
partneri