Vrlo često na novinskim portalima nailazimo na naslove koji govore o ljubavi, poput:
“Tragičan kraj velike ljubavne priče”
“Tragičan kraj ljubavi”
“Ljubavna drama”
“Romeo i Julija iz…”
Međutim, priče koje se kriju iza naslova, sve do jedne, govore o nasilju.
Samo jedan klik na naslov o “ljubavi” vodi nas do priče o brutalnom ubistvu partnerke (sadašnje ili bivše), koje može biti praćeno pokušanim ili izvršenim samoubistvom, bežanjem, ili u ređim slučajevima suzama, kajanjem i samoprijavljivanjem. Možemo naići i na priče o otmicama, pretnjama, ucenama ili telesnim povredama.
Razlozi za “tragičan kraj” koje novinari u svojim pričama nude čitaocima, takođe su raznovrsni: od ljubomore i želje nasilnika da voljena bude “samo njegova ili ničija”, do osvete bivšoj partnerki ili pokušaja sprečavanja žene da nasilnika napusti.
Izvor: Pixabay
Ovakvi novinski izveštaji, problematični su iz mnogo razloga: mogli bismo govoriti o kršenju etičkih kodeksa, senzacionalističkom pristupu veoma ozbiljnom društvenom problemu, nepoštovanju žrtava, banalizovanju nasilja… Ipak ovaj tekst posvetićemo posledici koja se često zanemaruje i postaviti pitanje: Kakvu poruku ovako napisane vesti šalju mladima?! Ovakvim tekstovima ne prenosi se samo informacija o tome šta se dogodilo u mestu N, licima A.A. i B.B. Oni nose i poruku o tome šta društvo percipira kao ljubav, šta vidi kao normalne i dozvoljene dokaze ljubavi i pokazuje mladima šta sve mogu očekivati u partnerskim odnosima.
Kada se govori o ubistvu/samoubistvu iz ljubavi zapravo se romantizuje nasilje i poručuje da su naša osećanja prema nekoj osobi veća i važnija od života te osobe ili od našeg života. Prikazuje se nasilje nad sobom ili voljenom osobom kao dokaz ljubavi.
Ovakvi monstruozni postupci često se opravdavaju ljubomorom, predstavljajući je pokazateljem ljubavi umesto razotkrivanja i ukazivanja na to šta ljubomora zapravo predstavlja.
“Tragičan kraj velike ljubavi: Muškarac ubio devojku iz ljubomore kada je saznao da ima novog dečka”
Iza naslova poput ovog ne krije se priča o ljubavi, već strašna priča o nasilju u kojoj jedan od glavnih likova – Nasilnik – oduzima život drugom liku – Žrtvi – ne zbog toga što ne može da živi bez nje, već zato što ne može da zamisli život u kome nema kontrolu nad Žrtvom.
Stvari treba nazivati pravim imenom:
Ljubomora znači Nepoverenje, Posesivnost, Želja za kontolisanjem partnera.
Ljubomora nije Briga i ne smemo je čitati kao dokaz Ljubavi.
Ubistva iz ljubavi nema. Ubistvo partnera nije “tragičan kraj ljubavne priče” već tragičan kraj priče o nasilju.
Izvor: Pixabay
Autorka: Sofija Stojanović