Čini se da je Istanbulska konvencija bila jedina nada za žene i devojke u turskoj da mogu voditi koliko-toliko bezbrižan život. Kao takva štitila ih je od nasilja, specifično se bazirala na nasilje u porodici, jer u poslednje vreme dosta supruga, majki, ćerki, sestri biva lišavano života nasilnim putem upravo od muških članova zajednice u kojoj se nalaze. Kako od porodičnog, štitila ih je i od nasilja u bilo kojoj sferi, doprinela je i fundamentalnoj jednakosti između žena i muškaraca.
Međutim, kako je u martu 2021. odlučeno da Turska istupi odatle, nada i sigurnost padaju u vodu. Poznato je da u Turskoj stopa nasilja nad ženama raste, ne iz godine u godinu već verovali ili ne, iz dana u dan. Malo poznata činjenica je da je 2016. na godišnjem nivou stradalo 397 žena u Turskoj. Ako uzmemo u obzir da je tada Istanbulska konvencija bila na snazi u turskoj, šta možemo očekivati sada, kada ona više ne postoji.
Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan izjavio je prilikom objave da će Turska istupiti iz konvencije kako ženama u turskoj nisu potrebni strani sporazumi da ih štite, već će se za to potruditi domaći zakon. U suštini nema potrebe da dublje tumačimo ovu izjavu, jer ono što vidimo svakodnevno na vestima u turskoj, biva jako kontradiktorno njegovoj izjavi.
Veliki broj ljudi širom sveta, podržao je žene u turskoj koje su izašle na proteste u nadi da mogu da povrate svoju garanciju za donekle bezbedan život. Na proteste izlaze konstanto, sa velikim brojem natpisa, a neki od njih su: „Muška pravda niije prava pravda!“ ; „Ne dirajte Istanbulsku konvenciju“ ; „ Ne odustajemo od prava i od života“ ; „Zašto kada izađem na ulicu postoji šansa da umrem, zašto kada ostanem kući postoji šansa da umrem!?“
Jako je teško posmatrati ovakve stvari koje se dešavaju i u Turskoj, ali i neposredno u našoj blizini, na nama je da širimo svest o bilo kakvom nasilju, da budemo podrška jedna drugoj. Ne ćutite, danas je to neka devojka sa ulice, sutra možete biti vi .
Autorka: Marija Anđelković