Zašto žene često sumnjaju u sebe čak i kada su spremne
Prijava za posao. Konkurs za stipendiju. Edukacija koja te privlači. Ideja koju nosiš mesecima.
Koliko puta si pomislila: „Još nisam spremna.“
Možda si videla oglas za posao koji ti deluje zanimljivo, ali si odustala jer nisi ispunjavala baš svaki uslov. Možda si želela da se prijaviš na kurs, radionicu ili program koji te privlači, ali si sebi rekla da prvo moraš još nešto da naučiš. Možda već dugo razmišljaš o promeni karijere, pokretanju malog biznisa ili volontiranju, ali svaki put pronađeš razlog da sačekaš.
Još jedan kurs.
Još malo iskustva.
Još malo samopouzdanja.
Još malo vremena.
I tako prođu meseci. Nekada i godine.
Ono što je zanimljivo jeste da mnoge žene ne propuštaju prilike zato što nisu sposobne, talentovane ili dovoljno obrazovane. Naprotiv. Često ih propuštaju upravo zato što žele da budu potpuno spremne pre nego što naprave prvi korak.
A istina je da se većina važnih stvari u životu ne dešava tek kada se osećamo spremno. Dešava se kada ipak pokušamo.
Ako si se ikada zapitala zašto toliko oklevaš, zašto sumnjaš u sebe čak i kada imaš znanje, veštine i želju da kreneš dalje, nisi jedina. Mnoge žene vode istu unutrašnju borbu između onoga što žele i onoga što misle da moraju da budu pre nego što sebi daju dozvolu da pokušaju.
I upravo o tome govori ovaj tekst.
Čekanje savršenog trenutka koji nikada ne dolazi
Od malih nogu učimo da budemo odgovorne, oprezne i da ne grešimo.
Dobijamo pohvale kada smo vredne, poslušne i temeljne. Učimo da se dobro pripremimo pre nego što nešto uradimo. To samo po sebi nije loše.
Međutim, kod mnogih žena želja da budu dovoljno dobre vremenom preraste u nešto drugo, u strah od greške.
Taj strah često izgleda potpuno bezazleno.
Ne kaže: „Plašim se.“
Umesto toga kaže:
„Samo da završim još jedan kurs.“
„Samo da steknem još malo iskustva.“
„Samo da budem sigurnija u sebe.“
I tako čekamo.
Ne zato što ne možemo, već zato što mislimo da još nismo spremne.
Jovana je čekala šest meseci da klikne na „Prijavi se“
Jovana ima 26 godina.
Tokom studija zainteresovala se za programiranje. Mesecima je pratila besplatne sadržaje, gledala tutorijale i čitala tekstove o toj oblasti.
Jednog dana pronašla je edukaciju koja joj je delovala zanimljivo.
Otvorila je prijavu.
Pročitala program.
Zatvorila stranicu.
Pomislila je da prvo mora još malo da nauči.
Nekoliko nedelja kasnije ponovo je otvorila istu stranicu. Ponovo odustala.
Tek šest meseci kasnije odlučila je da se prijavi. A kada je stigla na prvo predavanje, shvatila je nešto važno.
Većina polaznika bila je na potpuno istom nivou kao i ona.
Niko nije došao potpuno spreman.
Niko nije znao sve.
Svi su došli da nauče.
„Shvatila sam da sam ja jedina osoba koja me je toliko dugo sprečavala da počnem“, rekla je kasnije.
Koliko puta si i sama uradila nešto slično?
Zašto žene češće sumnjaju u sebe?
Mnoge žene odrastaju sa porukama koje zvuče poznato:
- Nemoj da se ističeš.
- Nemoj da budeš previše glasna.
- Nemoj da budeš previše sigurna u sebe.
- Nemoj da se zaletiš.
S druge strane, retko ko nas uči da je u redu pokušati i ne uspeti.
Retko ko kaže:
„Probaj pa vidi.“
„Naučićeš usput.“
„Ne moraš sve da znaš odmah.“
Zbog toga mnoge žene razviju osećaj da moraju da budu sto posto spremne pre nego što naprave prvi korak.
Ali život retko funkcioniše na taj način.
Šta sve propuštamo dok čekamo?
Ponekad ne primećujemo koliko nas to “još nisam spremna” zapravo košta.
Ne radi se samo o jednom konkursu, jednoj edukaciji ili jednoj prilici. Radi se o iskustvima koja nikada ne steknemo, ljudima koje ne upoznamo, veštinama koje ne razvijemo i pravcima u životu koje nikada ne istražimo.
Ana je mesecima gledala oglas za praksu u jednoj firmi koja joj je delovala idealno.
Završila je fakultet, ali nije imala “dovoljno iskustva”, pa je svaki put odustajala pre nego što bi kliknula na prijavu.
“Sigurno traže nekog ko već sve zna”, govorila je sebi.
“Bolje da sačekam još malo da naučim.”
Meseci su prolazili, a ona je i dalje skupljala “još malo”, još jedan online kurs, još malo učenja, još malo sigurnosti. U međuvremenu, iste te prakse su se zatvarale, a nove prilike su dolazile i prolazile.
Jednog dana je ipak poslala prijavu, više iz umora nego iz samopouzdanja.
I dobila je odgovor.
Na intervjuu je shvatila nešto važno: većina kandidata nije bila “spremna” kako je ona zamišljala. Svi su bili na početku. Svi su učili u hodu.
A najvažnije od svega, niko nije čekao da se oseća potpuno spremno da bi počeo.
Da je čekala još jednu “sigurnu potvrdu” da je dovoljno dobra, verovatno nikada ne bi ni poslala tu prijavu.
Perfekcionizam nije isto što i kvalitet
Mnogo se govori o perfekcionizmu kao pozitivnoj osobini.
Ali postoji razlika između želje da nešto uradiš kvalitetno i potrebe da bude savršeno.
Kvalitet ti pomaže da rasteš. Perfekcionizam te često drži u mestu.
Kada čekaš savršeni trenutak:
- ne prijavljuješ se na konkurs
- ne pokrećeš ideju
- ne postavljaš pitanje
- ne tražiš pomoć
- ne izlaziš iz zone komfora
A paradoks je u tome što samopouzdanje ne dolazi pre akcije.
Samopouzdanje dolazi posle akcije.
Tek kada nešto pokušaš, dobijaš dokaz da možeš.
Prvi korak menja više nego što misliš
Ne moraš danas da promeniš ceo život. Ne moraš da znaš gde ćeš biti za pet godina. Ne moraš da imaš savršen plan.
Dovoljno je da napraviš jedan korak.
Jedan mejl.
Jednu prijavu.
Jedan razgovor.
Jedan kurs.
Jednu radionicu.
Jedno pitanje.
Većina velikih promena počinje upravo tako, neupadljivo i nesavršeno.
Kako da prestaneš da čekaš?
Ako osećaš da već dugo odlažeš nešto važno, probaj da sebi postaviš nekoliko pitanja:
- Šta je najgore što može da se desi?
- Da li me zaista sprečava nedostatak znanja ili strah?
- Šta bih savetovala prijateljici da je na mom mestu?
- Gde bih bila za godinu dana kada bih počela danas?
Vrlo često odgovori otkrivaju da prepreka nije spolja.
Prepreka je ideja da prvo moraš da budeš spremna. A spremnost se najčešće gradi kroz iskustvo. Ne pre njega.
Ne moraš sve sama
Ponekad je prvi korak lakši kada znaš da postoji podrška.
Zato su edukacije, radionice, mentorstva i zajednice važni. Ne zato što će neko drugi doneti odluku umesto tebe, već zato što će ti pomoći da poveruješ da je odluka moguća.
Kroz različite programe, edukacije i aktivnosti, Novosadska ženska inicijativa pruža prostor ženama da razvijaju veštine, stiču nova znanja, upoznaju ljude sličnih interesovanja i dobiju podršku za lični i profesionalni razvoj.
Ako trenutno tražiš priliku da napraviš svoj prvi korak, istraži projekte, radionice i edukacije na sajtu NŽI. Možda upravo tamo pronađeš ono što ti je potrebno da kreneš dalje.
Možda si spremnija nego što misliš
Možda nećeš imati sve odgovore.
Možda ćeš pogrešiti.
Možda ćeš usput promeniti pravac.
I to je u redu.
Ono što nije u redu jeste da godinama stojiš na istom mestu čekajući verziju sebe koja se ničega ne plaši. Takva verzija ne postoji.
Hrabrost nije odsustvo straha.
Hrabrost je odluka da kreneš uprkos njemu.
Zato, ako postoji nešto što već dugo odlažeš, prijava za posao, kurs, praksa, stipendija, ideja ili promena, možda ti ne treba još vremena.
Možda ti treba samo prvi korak.
A taj prvi korak ne mora da bude savršen da bi promenio sve.
Ako želiš dodatnu podršku, ideje i prilike da se pokreneš u svom tempu, pogledaj programe i radionice na Ženskoj inicijativ
Nekad je najlakše krenuti kada znaš da nisi sama u tome.
