Šta danas znači imati uspešan život?
Dobar posao. Svoj stan. Partnera. Putovanja. Decu. Stabilna primanja. Lepu fotografiju na Instagramu. I, naravno, osećaj da si sve to postigla na vreme.
A šta ako ne želiš sve od toga?
Šta ako sa 25 još uvek ne znaš čime želiš da se baviš? Šta ako sa 30 promeniš profesiju? Šta ako ti je trenutno važnije da imaš više vremena nego veću platu? Ili odlučiš da neko vreme ne gradiš karijeru, već da učiš, putuješ, volontiraš ili jednostavno pokušavaš da shvatiš šta zapravo želiš?
Da li to znači da zaostaješ?
Često imamo osećaj da je odgovor na ovo pitanje već napisan. Kao da postoji neki nevidljivi raspored života koji kaže šta bi trebalo da imamo sa 20, 25, 30 ili 35 godina.
Problem je što taj raspored niko nije pitao da li nama odgovara.
Možda je vreme da postavimo drugačije pitanje: šta danas uopšte znači imati uspešan život?
Postoji li uopšte „pravi“ redosled života?
Zamisli tipičan razgovor sa rodbinom koju nisi videla nekoliko meseci.
„Radiš li?“
„Imaš li dečka?“
„Kad ćeš da se udaš?“
„A stan?“
„Deca?“
Pitanja se menjaju, ali poruka je uglavnom ista: gde si trenutno na skali uspeha?
Čak i kada nisu izrečena sa lošom namerom, ovakva pitanja lako postanu merilo po kojem počinjemo da procenjujemo sebe. Ako neko iz našeg društva već ima posao u struci, kupio je stan ili pokrenuo svoj biznis, a mi još uvek tražimo svoj put, lako je zaključiti da nešto radimo pogrešno.
A možda ne radimo.
Možda samo živimo drugačije.
Generacije pre nas često su imale prilično jasnu predstavu o tome kako bi „stabilan život“ trebalo da izgleda: školovanje, posao, brak, porodica, stan, penzija. Danas je taj put mnogo manje pravolinijski.
Menjamo poslove. Učimo nove veštine. Pokrećemo male biznise. Radimo projektno. Vraćamo se na školovanje. Selimo se. Vraćamo se kući. Menjamo gradove. Nekada nam je važnija fleksibilnost od funkcije na vizitkarti.
I upravo zato više nema smisla da uspeh merimo jednom istom tabelom za sve.
Kada tuđi život postane naše merilo
Društvene mreže su dodatno zakomplikovale stvar.
Otvoriš Instagram i za deset minuta vidiš nekoga ko je dobio unapređenje, nekoga ko je kupio stan, nekoga ko je pokrenuo kompaniju, nekoga ko putuje, nekoga ko se verio i nekoga ko je upravo završio još jedan kurs.
I odjednom ti svoj običan utorak porediš sa najboljim trenucima deset različitih ljudi.
Ne vidiš njihove dugove, nesigurnosti, loše dane, neuspele pokušaje, odlaganja i odluke zbog kojih noću nisu spavali.
Vidiš rezultat.
A onda svoj život počneš da doživljavaš kao neuspeh samo zato što ne izgleda kao nečiji tuđi „highlight“.
Tu nastaje jedna važna zamka: počinjemo da jurimo ciljeve koje zapravo nikada nismo sami izabrali.
Želiš posao sa velikom platom jer si oduvek želela finansijsku sigurnost – ili zato što ti je rečeno da je to dokaz uspeha?
Želiš da pokreneš biznis jer voliš ideju preduzetništva – ili zato što ti se čini da je rad za nekoga „manje vredan“?
Želiš da se preseliš u veliki grad jer to zaista želiš – ili zato što osećaš da ćeš, ako ostaneš u svom mestu, izgledati kao da nisi dovoljno ambiciozna?
Nema ničeg lošeg ni u jednom od tih izbora.
Važno je samo da znaš čiji je to izbor.
A ponekad je upravo strah ono što nas sprečava da proverimo da li su ciljevi koje jurimo zaista naši. Strah od greške, ali i strah od toga šta će se dogoditi ako uspemo, može nas zadržati mnogo duže nego što mislimo. Ako ti je taj osećaj poznat, pročitaj i naš tekst „Da li te koči strah od greške ili strah od uspeha?“.
A šta ako sa 25 još uvek nemaš plan?
Recimo da je Mina završila fakultet, zaposlila se, dala otkaz posle godinu dana i sada radi nešto sasvim treće.
Njeni prijatelji već grade karijere, neki su otišli u inostranstvo, neki kupuju stanove, a ona trenutno pohađa edukaciju koja nema mnogo veze sa njenim fakultetom.
Na porodičnim okupljanjima često čuje:
„Dobro, a šta ti zapravo planiraš?“
I neko vreme joj je bilo neprijatno da kaže:
„Ne znam još.“
Kao da je to priznanje poraza.
A onda je shvatila nešto važno.
„Ne znam još“ nije isto što i „neću nikada znati“.
Ako ti je poznat osećaj da bi „do sada već trebalo da znaš“ šta želiš, možda će ti značiti i naš tekst „Ne moraš da znaš šta želiš sa 20 (ni sa 25): Zašto je lutanje deo rasta“, u kojem smo se bavili upravo tim pritiskom da što ranije moramo imati spreman odgovor na pitanje šta ćemo sa svojim životom.
Nekada je potrebno da probaš nekoliko stvari da bi shvatila šta ti odgovara. Nije svako lutanje gubljenje vremena. Nekada je upravo kroz pogrešan posao, neuspešan pokušaj, novu edukaciju ili potpuno neočekivano iskustvo moguće otkriti šta zapravo želiš.
Isto važi i za mlade žene koje su trenutno van tržišta rada, ne obrazuju se ili nisu uključene u formalne programe. Status NEET ne govori ništa o nečijoj vrednosti, sposobnostima ili potencijalu.
Možda trenutno nemaš posao.
Možda ne znaš odakle da počneš.
Možda si napravila pauzu.
Možda si odustala od jednog puta i još nisi pronašla drugi.
To je situacija u kojoj se nalaziš. Nije definicija onoga što možeš da postaneš.
Uspeh nije samo ono što možeš da pokažeš drugima
Postoji još jedan problem sa našom predstavom uspeha: najčešće vrednujemo ono što je vidljivo.
Plata se vidi. Titula se vidi. Stan se vidi. Automobil se vidi. Fotografija sa putovanja se vidi.
- Ali ne vidi se kada je neko prvi put rekao „ne“ poslu koji ga je iscrpljivao.
- Ne vidi se kada je neko imao hrabrosti da počne ispočetka.
- Ne vidi se kada je mlada žena završila edukaciju jer nije imala priliku da nastavi formalno školovanje.
- Ne vidi se kada je neko, posle nekoliko neuspelih prijava, ipak poslao još jednu.
- Ne vidi se ni kada neko odluči da mu je za dobar život potrebno manje, a ne više.
A upravo takve odluke često predstavljaju ozbiljan lični uspeh.
Možda je za tebe uspeh da imaš posao koji ti ostavlja dovoljno vremena za život.
Možda želiš da napraviš sopstveni biznis.
Možda želiš akademsku karijeru.
Možda želiš da radiš posao koji je društveno koristan.
Možda ti je važna finansijska nezavisnost.
Možda želiš da ostaneš u svom gradu i tamo napraviš nešto svoje.
Možda želiš da odeš.
Možda želiš porodicu.
Možda je još ne želiš.
Sve su to legitimni izbori – sve dok su zaista tvoji.
A šta je zapravo uspeh za tebe?
Pre nego što napraviš sledeći veliki plan, možda vredi da napraviš malu pauzu.
Ne pitaj sebe samo: „Šta želim da postignem?“
Pitaj i:
„Kako želim da izgleda moj svakodnevni život?“
Jer nije isto želeti visoku poziciju i želeti život u kojem imaš dovoljno vremena za sebe.
Nije isto želeti novac i želeti finansijsku sigurnost.
Nije isto želeti preduzetništvo i želeti slobodu.
Nije isto želeti priznanje i želeti osećaj da ono što radiš ima smisla.
Kada odvojiš cilj od slike koju si dobila od drugih ljudi, mnogo je lakše da vidiš šta ti je zaista važno.
Možeš početi i sasvim jednostavno.
Uzmi papir i napiši tri stvari koje bi volela da budu deo tvog života za pet godina. Ne zanimanja. Ne titule. Ne ono što bi lepo izgledalo na LinkedInu.
Kako želiš da se osećaš? Kako želiš da provodiš svoje vreme? Sa kim želiš da ga provodiš? Šta ti je važno?
Možda ćeš shvatiti da tvoj cilj nije da „budeš uspešna“, već da budeš nezavisna, kreativna, sigurna, korisna, slobodna ili zadovoljna.
I to je mnogo konkretniji početak.
Ne moraš da pratiš tuđi raspored
Jedna od najvažnijih stvari koju možemo da uradimo za sebe jeste da prestanemo da život posmatramo kao trku.
Jer ako je život trka, uvek će postojati neko ko je ispred.
Neko će ranije završiti fakultet. Neko će ranije dobiti posao. Neko će ranije pokrenuti firmu. Neko će ranije kupiti stan.
Ali ne postoji medalja za to da si sve uradila prva.
Postoji samo pitanje: da li život koji gradiš ima smisla tebi?
Ipak, nije uvek lako verovati sopstvenom odgovoru. Kada godinama slušamo šta bi trebalo da želimo, lako je da počnemo da sumnjamo u sopstvene izbore čak i kada smo za njih spremne. O tome smo pisali i u tekstu „Zašto žene često sumnjaju u sebe čak i kada su spremne“.
Ako trenutno tražiš posao, to nije razlog da se stidiš.
Ako učiš novu veštinu, nisi „zakasnila“.
Ako menjaš karijeru, nisi promašila život.
Ako još uvek ne znaš šta želiš, nisi manje vredna od onih koji tvrde da znaju.
A ako shvatiš da ono što si godinama smatrala uspehom zapravo nije ono što želiš – i to je važan odgovor.
Možda je vreme da promenimo pitanje
Umesto da stalno pitamo mlade ljude: „Šta si postigla?“, možda bi bilo korisnije da ih pitamo:
„Šta želiš da izgradiš?“
Umesto da mladoj ženi kažemo da mora da bude ambicioznija, možda treba da je pitamo kakav život za nju uopšte ima smisla.
Umesto da NEET mlade posmatramo samo kroz ono što trenutno nemaju – posao, iskustvo ili priliku – važno je da im omogućimo pristup znanju, podršci, edukaciji i ljudima koji mogu da im pomognu da pronađu svoj sledeći korak.
Jer nije svakome potreban isti put.
Nekome će biti dovoljna jedna prilika da se pokrene. Nekome razgovor. Nekome nova veština. Nekome podrška zajednice. Nekome prostor da prvi put kaže:
„Ja zapravo želim nešto drugo.“
Upravo zato su edukacije, radionice, mentorska podrška i zajednice važne. Ne zato što će nekome dati gotovu formulu za uspeh, već zato što mogu da otvore prostor da osoba sama pronađe svoju.
Ako trenutno razmišljaš o tome šta želiš dalje, ne moraš odmah da imaš konačan odgovor. Dovoljno je da napraviš sledeći korak – da naučiš nešto novo, istražiš priliku, razgovaraš sa nekim, prijaviš se na edukaciju ili se uključiš u zajednicu koja ti može otvoriti nova vrata.
Nije cilj da živiš život koji izgleda uspešno drugima. Cilj je da izgradiš život u kojem ti prepoznaješ sebe.
Možda neće izgledati kao život tvoje najbolje drugarice. Možda neće izgledati kao ono što su tvoji roditelji zamišljali. Možda neće čak ni izgledati kao ono što si ti zamišljala pre pet godina.
I to je u redu.
Jer uspešan život nije unapred odštampan obrazac koji treba da popuniš do određene godine.
Uspeh počinje onda kada prestaneš da pitaš da li dovoljno dobro pratiš tuđi plan i počneš da odlučuješ šta je tvoj.
Ako želiš da istražiš nove mogućnosti, razviješ veštine, upoznaš ljude sa sličnim interesovanjima ili pronađeš podršku za svoj sledeći korak, pogledaj aktivnosti i prilike koje Novosadska ženska inicijativa pruža mladim ženama i zajednici.
Jer možda ti ne treba još jedan savet kako da stigneš brže.
Možda ti prvo treba prostor da odlučiš gde želiš da ideš.
