Zdravlje nije privilegija: Da li sve žene u Srbiji imaju jednake šanse za prevenciju?
„Idi na pregled.“ „Nemoj da čekaš.“ „Zdravlje mora da ti bude na prvom mestu.“
Tokom oktobra ove poruke čujemo gotovo svakodnevno. Na društvenim mrežama, u medijima, zdravstvenim ustanovama i kampanjama posvećenim borbi protiv raka dojke.
I sve su važne.
Ali postoji jedno pitanje koje mnogo ređe postavljamo: šta ako žena želi da ode na pregled, ali joj okolnosti to ne dozvoljavaju tako lako?
Zamisli dve žene.
Jedna živi u Novom Sadu, ima redovna primanja, automobil i mogućnost da uzme slobodan dan. Ako želi preventivni pregled, može da istraži dostupne termine, zakaže ga i, ukoliko je potrebno, plati privatnu ordinaciju.
Druga živi u malom mestu, najbliža ustanova u kojoj može da obavi određeni pregled udaljena je nekoliko desetina kilometara. Radi posao na kojem nije jednostavno dobiti slobodan dan, nema automobil i mora da organizuje prevoz, ali i nekoga ko će pričuvati dete.
Obe znaju da je prevencija važna.
Ali da li obe imaju iste mogućnosti?
Upravo tu počinje razgovor o zdravstvenoj ravnopravnosti žena. Jer briga o zdravlju nije samo pitanje lične odgovornosti. Ona zavisi i od dostupnosti zdravstvenih usluga, informacija, novca, vremena i podrške.
Kada „zakaži pregled“ nije tako jednostavno
Za nekoga je odlazak kod lekara obaveza koja traje sat vremena. Za nekoga drugog to je čitava organizacija.
Potrebno je pronaći odgovarajuću zdravstvenu ustanovu, proveriti proceduru zakazivanja, uklopiti termin sa poslom, obezbediti prevoz i možda zamoliti nekoga da preuzme brigu o deci ili starijim članovima porodice.
Ako se pregled ne može obaviti u mestu stanovanja, tu su i troškovi putovanja.
A ako žena radi povremeno, bez stabilnih prihoda, ili je nezaposlena, čak i relativno mali dodatni troškovi mogu predstavljati prepreku.
Zato nije dovoljno da kažemo kako su pregledi važni. Moramo da se zapitamo koliko su oni zaista dostupni ženama koje žive u različitim okolnostima.
Posebno je važno da u ovom razgovoru ne zaboravimo žene iz ruralnih sredina, žene sa invaliditetom, Romkinje, žene slabijeg materijalnog položaja, kao i one koje nemaju dovoljno informacija o svojim pravima i dostupnim uslugama.
Njihove prepreke nisu nužno iste. Nekome je problem udaljenost, nekome pristupačnost prostora, nekome nedostatak informacija, a nekome više okolnosti istovremeno.
Zdravstvena zaštita koja postoji na papiru nije uvek jednako dostupna u svakodnevnom životu.
Šta nam govore podaci o zdravlju žena u Srbiji?
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, tokom 2024. godine u Srbiji je registrovano 4.544 novoobolele žene od raka dojke, dok je 1.700 žena preminulo od ove bolesti.
Iza tih brojeva nalaze se porodice, svakodnevni životi, planovi i iskustva žena različitih godina i životnih okolnosti.
Rano otkrivanje raka dojke može značajno da poboljša mogućnosti uspešnog lečenja. Upravo zato organizovani skrining ima važnu ulogu u zdravstvenoj zaštiti žena.
Ali podaci o samom sprovođenju skrininga otvaraju dodatna pitanja.
Prema zvaničnim podacima programa Skrining Srbija, tokom 2025. godine organizovani skrining raka dojke sprovodio se na teritoriji 74 opštine. Na pregled je pozvana 155.551 žena, a mamografiju je u okviru organizovanog skrininga obavilo 55.134 žena.
To znači da je na pregled došlo približno 35% pozvanih žena.
Važno je razumeti da nam ovaj procenat sam po sebi ne govori zašto ostale žene nisu obavile pregled. Razlozi mogu biti različiti: od zdravstvenih i ličnih okolnosti do organizacionih prepreka, nedovoljnih informacija ili pregleda obavljenih van programa.
Ipak, podatak otvara važno pitanje: šta možemo da uradimo da poziv na pregled zaista postane prilika koju žena može da iskoristi?
Jer cilj kampanje nije samo da poruka stigne do žene.
Cilj je da ona dobije mogućnost da na tu poruku odgovori.
Da li je mesto stanovanja postalo faktor zdravstvene zaštite?
Zamisli da živiš u mestu u kojem nema odgovarajuće dijagnostičke opreme ili specijalističke službe.
Za određeni pregled moraš da putuješ u drugi grad.
Ako imaš automobil i fleksibilno radno vreme, to možda neće biti veliki problem.
Ali ako zavisiš od autobuskog prevoza, radiš u smenama ili nemaš kome da ostaviš dete, odlazak na pregled postaje mnogo komplikovaniji.
Upravo zato su mobilni mamografi važan deo napora da se zdravstvene usluge približe ženama.
Tokom 2025. godine, prema podacima Instituta „Batut“, mobilni mamografi korišćeni su u Beogradu, pojedinim opštinama Zlatiborskog okruga i Ivanjici, uz podršku Ministarstva zdravlja i lokalnih zdravstvenih ustanova.
Mobilni mamografi omogućavaju da se određeni pregledi obave bliže mestu stanovanja, posebno u sredinama koje nemaju dovoljno kapaciteta za ovu vrstu dijagnostike.
Ali mobilni mamograf nije samo medicinska oprema koja stiže u neko mesto.
On predstavlja i drugačiji pristup zdravstvenoj zaštiti.
Umesto da se podrazumeva da svaka žena mora da pronađe način da dođe do zdravstvene usluge, zdravstvena usluga se približava njoj.
To je važna razlika.
Naravno, mobilni pregledi ne mogu da zamene čitav zdravstveni sistem, niti rešavaju sve prepreke. Nakon nalaza koji zahteva dodatnu proveru, neophodno je obezbediti i pravovremenu dalju dijagnostiku i lečenje.
Zato dostupnost nije samo pitanje prvog pregleda, već celog puta kroz zdravstveni sistem.
Nije svaka žena u istoj životnoj poziciji
Kada govorimo o prevenciji, često polazimo od pretpostavke da žena ima dovoljno informacija, vremena i slobode da sama organizuje pregled.
Ali šta je sa ženom koja brine o nepokretnom roditelju?
Šta je sa samohranom majkom koja radi dva posla?
Šta je sa devojkom koja je tek izašla iz sistema socijalne zaštite i pokušava da pronađe posao?
Ili sa ženom koja živi u porodici u kojoj nema samostalnu kontrolu nad novcem?
Za njih briga o zdravlju može biti dodatno opterećena okolnostima koje se ne vide u promotivnim kampanjama.
To ne znači da treba odustati od poruka o ličnoj odgovornosti.
Naprotiv.
Ali odgovornost pojedinca ima mnogo više smisla kada postoji sistem koji mu omogućava da postupi odgovorno.
Nije dovoljno reći ženi da mora da pronađe vreme za sebe ako joj svakodnevne okolnosti ne ostavljaju mnogo prostora za izbor.
O tome kako porodične i poslovne obaveze utiču na zdravlje i svakodnevicu žena već smo govorili u tekstu „Mentalno zdravlje žena: Kako pronaći balans između posla, porodice i sebe“.
Ali ovde se otvara još jedno pitanje: šta društvo može da promeni kako briga o zdravlju ne bi zavisila isključivo od toga koliko je žena sposobna da se organizuje?
Informacija je važna, ali mora da stigne do svake žene
Postoji još jedna prepreka o kojoj se nedovoljno govori.
Nije svakoj ženi jasno koje preventivne preglede može da obavi, u kom uzrastu, gde se zakazuju i kome može da se obrati za savet.
U Srbiji organizovani skrining raka dojke obuhvata žene od 50 do 69 godina, sa mamografijom na svake dve godine.
Za žene van te starosne grupe, kao i za one koje imaju simptome ili povećan rizik, potreba za pregledima i odgovarajućom dijagnostikom procenjuje se individualno, u razgovoru sa lekarom.
Važno je razlikovati organizovani skrining žena bez simptoma od dijagnostičkih pregleda kada postoji zdravstveni problem. Ako žena primeti promenu na dojci, ne treba da čeka godine predviđene za skrining ili naredni poziv.
Informacije o programu dostupne su na portalu Skrining Srbija, dok se za lične preporuke i mogućnosti zakazivanja treba obratiti izabranom lekaru ili nadležnoj zdravstvenoj ustanovi.
Međutim, sama činjenica da su informacije objavljene na internetu ne znači da su jednako dostupne svima.
Neke žene nemaju razvijene digitalne veštine. Neke nemaju pouzdan pristup internetu. Nekima je potrebna pomoć da razumeju medicinske informacije ili administrativne procedure.
Zato je važno da informacije budu jasne, razumljive i dostupne kroz različite kanale: zdravstvene ustanove, lokalne zajednice, udruženja, medije i direktnu komunikaciju.
Pravo na informaciju ima stvarnu vrednost tek kada osoba može da je razume i iskoristi.
Oktobar ne bi trebalo da bude jedini mesec u kojem govorimo o zdravlju žena
Tokom oktobra društvene mreže postaju ružičaste.
Organizuju se kampanje, tribine, predavanja, besplatni pregledi i humanitarne aktivnosti.
Sve to doprinosi vidljivosti teme.
Ali kada se oktobar završi, zdravstvene potrebe žena ne nestaju.
Žene i u novembru, februaru ili julu moraju da imaju pristup informacijama, pregledima i podršci.
Zato je važno da oktobarske kampanje ne ostanu samo simbolične.
Njihova vrednost je mnogo veća kada podstaknu dugoročne promene: bolju informisanost, dostupnije preventivne programe, podršku ženama koje se suočavaju sa zdravstvenim problemima i veću saradnju institucija i lokalnih zajednica.
Nije dovoljno da tokom jednog meseca govorimo koliko je zdravlje važno.
Potrebno je da tokom cele godine stvaramo uslove u kojima žene mogu da brinu o njemu.
Zdravstvena ravnopravnost počinje i u lokalnoj zajednici
Kada govorimo o jednakim mogućnostima, često mislimo na obrazovanje, zapošljavanje ili ekonomsku nezavisnost.
Ali i zdravlje je deo te priče.
Žena koja nema pristup zdravstvenoj zaštiti može se suočiti sa dodatnim preprekama u obrazovanju, radu, porodičnom i društvenom životu.
Zato je važno da razgovor o položaju žena uključuje i njihovo pravo na dostupnu, kvalitetnu i pravovremenu zdravstvenu zaštitu.
Lokalne zajednice, zdravstvene ustanove i organizacije civilnog društva mogu da imaju važnu ulogu u informisanju, povezivanju žena sa dostupnim uslugama, prepoznavanju prepreka i stvaranju prostora u kojem se o zdravstvenim problemima govori bez stida.
Posebno je značajno da se u takve razgovore uključe žene koje se najređe čuju.
Jer nije isto osmišljavati podršku za žene i osmišljavati je zajedno sa njima.
Upravo se u tome prepoznaje i šira misija Novosadske ženske inicijative: stvaranje jednakih mogućnosti, osnaživanje žena i mladih i podrška aktivnom učešću u zajednici.
Zdravstvena ravnopravnost nije odvojena od tih ciljeva.
Ona je njihov važan deo.
Pravo na zdravlje ne sme da zavisi od poštanskog broja
Možda je najvažnije pitanje koje možemo da postavimo na kraju ovog oktobra jednostavno:
Da li smo dovoljno uradili da svaka žena koja želi da brine o svom zdravlju zaista ima mogućnost da to učini?
Ne samo žena koja živi u velikom gradu.
Ne samo ona koja ima stabilna primanja.
Ne samo ona koja može da uzme slobodan dan, plati privatni pregled ili organizuje prevoz.
Već i žena iz udaljenog sela. Nezaposlena žena. Žena sa invaliditetom. Mlada majka. Starija žena koja živi sama.
Prevencija ne može da bude privilegija onih koje imaju dovoljno vremena, novca i informacija.
Ona mora da bude dostupna mogućnost.
Zato ovog oktobra, pored poruke „Idi na pregled“, vredi da postavimo još jedno pitanje:
„Šta možemo da uradimo da svaka žena zaista može da ode?“
Jer briga o zdravlju počinje ličnom odlukom, ali njena dostupnost zavisi od mnogo više od pojedinca.
Zdravlje ne bi smelo da bude privilegija. A jednake šanse za prevenciju ne bi smele da ostanu samo obećanje.
