Živimo u svetu muškaraca…
Kako se osećate znajući da ste upravo Vi odgovorni za jedan od najaktualenijih problema današnjice? Da li ste zaista spremni da upirete prstom u sve ostale ljude, ali nikada u Vas same?
Svi smo odgovorni! Ne okrećite leđa!
Uverena sam da ste svi čuli za knjigu „Muškarci su sa Marsa, žene su sa Venere“ i želim odmah da se ogradim time što ću reći da ovim tekstom ne pokušavam na bilo kakav način da pišem kritiku s tom knjigom u vezi, već da posvetim pažnju naslovu. Naziv koji ova knjiga nosi je u svakodnevnom govoru postao uobičajeni sleng i svi su dobro upoznati sa njegovim značenjem. Želim da vas zaustavim na momenat i pitam da li smo stvarno sa drugih planeta? Da li su te naše razlike toliko drastične da ne možemo da se pomirimo sa činjenicom da ne samo da smo svi sa Zemlje, već da na isti način na nju dolazimo. Pa, ne piju devojčice roze, a dečaci plavo mleko. Osvestite se! Priroda zahteva da imamo ista prava, koja definitivno imamo samo kad se rodimo, a posle…
Posle se zapravo budimo, uviđamo da živimo u patrijarhalnom društvu, u društvu koje veliča muškarca. Živimo u svetu muškaraca. Žene se manje cene i ređe se shvataju ozbiljno. A zašto? Čemu diskrimiacija? Da li ste svesni da patrijarhalno društvo podrazumeva neophodnu dominaciju muškarca što znači da neizbežno podržava, promoviše i odobrava seksizam. Ako se postavi pitanje o okončavanju nasilja nad ženama, većina ljudi će pružiti podršku ovoj ideji. Međutim, u momentu kad bi se istakla činjenica da je jedini način da se do toga dođe iskorenjavanjem muške dominacije i patrijarhata, primetilo bi se ozbiljno kolebanje mišljenja pa i dobrim delom poricanje prethodnog odgovora.
Uverena sam da svi vi poznajete mnogo ljudi koji poriču feminizam, ne podržavaju ga i omalovažavaju. Možda ste takvi i vi. Ako jeste, želim vašu punu pažnju. Razmislite o tome da li patrijarhat uopšte služi muškarcu? Da je tako, da li bi bilo nasilja i agresije u familji? Da li bi bilo toliko nezadovoljstva? Ne, ne bi. Nasilje nije izazvao feminizam. Nasilje potiče upravo iz patrijarhata.
Sada bih samo da se obratim roditeljima koji nesvesno pravdaju medijske izjave koje neguju toksičnu muškost, kao i svim devojkama koje su čule ovu lekciju nakon što su doživele uznemiravanje na ulicama: „To je samo deo života na koji treba da se navikneš jer, to je cena koju plaćamo zato što smo žene.“ Molim?! Zašto svaka devojka mora da prolazi kroz to? To jeste istina, to se svakako dešava, ali ne treba sa time da se mirimo! Treba da branimo same sebe , jer očigledno niko drugi neće. Sva dobacivanja, uznemiravanja, pipkanja, svi pogledi i nametljivi komentari samo su slika koja predstavlja koliko nas ti muškarci ne cene. Nije takav svaki muškarac, ali svaka devojka prolazi kroz ovo. Posle nam kažu „nemoj toliko provokativno da se oblačiš, preuska ti je majica, prekratka suknja,…“ Ne! Previše su nekultivisani ti muškarci koji su spremni to da iskoriste! Tu leži problem, ne u garderobi.
Koreni ove uznemiravajuće situacije dosežu do ranog detinjstva kada veliki broj muške dece gleda na povlačenje suknjica i kupaćih kostima sa devojčica kao na zabavu. Roditelji to mogu videti kao problem, ali ne nužno, misle „ma, to su deca, samo se igraju“… a posle nas uče izrekom igračka plačka… Ne shvataju da ti isti dečaci treba da izrastu u ozbiljne muškarce koji treba da pružaju sigurnost i podršku svojoj devojkama, ženama, ćerkama, a naravno pre svega majkama i sestrama. Svi mi želimo takvog muškarca ali i dalje na svakom koraku srećemo one koji su spremni samo da nas iskoriste i pobegnu. Nisu spremni ni da snose posledice. Jaki ste mi vi muškarci….svaka vam čast…
Ovo se čak ni ne odnosi samo na žene. U modernom društvu raste broj ljudi koji pripadaju gej populaciji. Mislite da je tim muškarcima lako? Oni se možda i više od nas susreću sa nasilnicima koji bi im ozbiljno naudili samo jer osećaju privlačnost prema istom polu. U tako toksičnom okruženju mnogo je teško pokazati pravog sebe, jer znaš da ćeš biti osuđivan jer si drugačiji. Kakvu poruku šaljemo deci? Treba biti lamberseksualac debelog novčanika i gigantskog ega? Ili još popularnije suvi spornoseksualac? Sramota.
A onda pršte komentari o tome kako ljutnja nije ženstvena, kako se borilačkim sportovima bave ’muškarače’ i kako nismo dame jer znamo da uzvratimo udarac! To se zove samoodbrana, a svaka žena koja se povinuje tim opšteprihvaćenim standardima ženstvenosti posle završi duboko povređena jer nije znala kako da se zaštiti. Kako onda da ne budemo ljute? Kako da ne osetimo nepravdu kad nam svakim danom sve više pretite?
Treba da nas bude sramota i kakav sadržaj promovišemo i šta nam služi kao magnet za maketing. Da li ste se osvrnuli oko sebe i obratili pažnju kakve reklame mi to legalizujemo? Kakvu poruku šaljemo mladima? Volela bih da se svako ovlašćeno lice koje se krije iza pojedinih organizacija to zapita.
Promovisanje, eksploatacija i plasiranje ženskog tela već decenijama služi kao reklama mnogobrojnim organizacijama. Dokle? Dokle planiramo da ćutimo i sa divljenjem pratimo rast njihove popularnisti dok zapravo podržavamo prikriveni seksizam koji se legalno plasira? Zašto to narod privlači? Zašto je to toliko popularno i aktuelno, a niko se ne buni? Nećemo da ćutimo! Ako se već borimo za reč NE , zašto je onda ne korisimo? Gde su ti glasovi?
„Djevičanstvo u koje nema sumnje“? „Nije svaka pizza ista“? Koja reč treba da stoji iza reči pizza? Imate li hrabrosti da se izjasnite onako kako ste želeli? NE… ali eto bar znamo gde se krije to čuveno „ne“. U reklamama iza kojih nemamo hrabrosti da stanemo jer je ’sramota’ pričati o tome. ’Sramota’ je upuštati se u takva posla. Sramota? Sramota je što takve reklame postoje, a svaki odgovor na njih koji kritikuje poruku koju one šire treba da bude ohrabren i podržan!
Pričajte o tome! Borite se! Ćutanje je pogrešan put koji neizbežno vodi do dekadencije, a bunt je jednini način kojim se sa tog puta skreće! Recite NE seksističkim reklamama! Recite NE nasilju nad ženama! Podignite glas! Ovo nije feminizam, ovo je borba za ljudska prava!
Autorka: Milica Magazin
